Јовић: Индустријска и слободна привредна зона у Бијељини зарасле у коров
Љубиша Петровић за двије и по године није урадио ништа у вези са наставком формирања индустријске и слободне економске зоне у непосредној близини ауто-пута и Бијељина може изгубити историјску шансу за развој, упозорио је у изјави за Глас Српске Предраг Јовић, бивши менаџер Града Бијељине.
„Бијељина је 2020. године, као један од најперспективнијих градова у Републици Српској, предвиђена да да добије 900.000 марака бесповратних средстава за уређење слободне зоне. Просторним планом предвидјели смо да се она простире од супермаркета Робот, поред обилазнице, ка ауто-путу, на површини од стотињак хектара. Пројекат је водило Министарство за економске односе БиХ. Послије 2020. године и Петровићевог ступања на дужност, покушали су га контактирати у вези са реализацијом, али без успјеха. И мене су, као бившег градског менаџера, замолили за помоћ, али ни ја нисам добио никакав одговор и скоро милион марака је отишло у Требиње које је добило слободну зону као замајац развоја“ каже Јовић.
Јовић наводи и да су бројни привредници, незадовољни Петровићевим нерадом и несналажењем на дужности, иницирали његов опозив са мјеста градоначелника. На терет му стављају, не само одбијање сарадње са Владом и другим институцијама Републике Српске и БиХ, него и чињеницу да је земљиште откупљено, прије његовог ступања на дужност, са намјеном да буде дио нове индустријске зоне, данас зарасло у коров.
„Већ почетком 2020. године Град Бијељина продао је све плацеве у индустријским зонама 1,2 и 3 и почели смо са формирањем Индустријске зоне 4, која је лоцирана на десетинама хектара око прикључка на ауто-пут и самог ауто – пута. На жалост ауто-пут ће се, ако Петровић остане на мјесту градоначелника, изградити прије него што се настави формирање пословних зона, а без уређеног пословног амбијента нема доласка инвеститора. Бијељина ће пропустити историјску шансу за развој, јер ће инвестиције отићи у Кузмин или Брчко“ закључио је Јовић.
Пословне и индустријске зоне, које су формиране прије 2020. године, данас представљају један битних чинилаца привредног развоја Семберије, запошљавају већи број радника и у знатној мјери пуне градски буџет. Приходи би се повећали формирањем још једна индустријско - пословне, а поготову слободне бесцаринске зоне.
(Покренимо Бијељину)
„Бијељина је 2020. године, као један од најперспективнијих градова у Републици Српској, предвиђена да да добије 900.000 марака бесповратних средстава за уређење слободне зоне. Просторним планом предвидјели смо да се она простире од супермаркета Робот, поред обилазнице, ка ауто-путу, на површини од стотињак хектара. Пројекат је водило Министарство за економске односе БиХ. Послије 2020. године и Петровићевог ступања на дужност, покушали су га контактирати у вези са реализацијом, али без успјеха. И мене су, као бившег градског менаџера, замолили за помоћ, али ни ја нисам добио никакав одговор и скоро милион марака је отишло у Требиње које је добило слободну зону као замајац развоја“ каже Јовић.
Јовић наводи и да су бројни привредници, незадовољни Петровићевим нерадом и несналажењем на дужности, иницирали његов опозив са мјеста градоначелника. На терет му стављају, не само одбијање сарадње са Владом и другим институцијама Републике Српске и БиХ, него и чињеницу да је земљиште откупљено, прије његовог ступања на дужност, са намјеном да буде дио нове индустријске зоне, данас зарасло у коров.
„Већ почетком 2020. године Град Бијељина продао је све плацеве у индустријским зонама 1,2 и 3 и почели смо са формирањем Индустријске зоне 4, која је лоцирана на десетинама хектара око прикључка на ауто-пут и самог ауто – пута. На жалост ауто-пут ће се, ако Петровић остане на мјесту градоначелника, изградити прије него што се настави формирање пословних зона, а без уређеног пословног амбијента нема доласка инвеститора. Бијељина ће пропустити историјску шансу за развој, јер ће инвестиције отићи у Кузмин или Брчко“ закључио је Јовић.
Пословне и индустријске зоне, које су формиране прије 2020. године, данас представљају један битних чинилаца привредног развоја Семберије, запошљавају већи број радника и у знатној мјери пуне градски буџет. Приходи би се повећали формирањем још једна индустријско - пословне, а поготову слободне бесцаринске зоне.
(Покренимо Бијељину)
