Епископ зворничко-тузлански Фотије, умировљени епископ западноевропски Константин и епископ скандионавски Доситеј, многобројни свештеници, са обје обале Дрине, монаси и монахиње, угледни људи из јавног живота Србије и Републике Српске, присуствовали су  завршној светковини обиљежавања јубилеја умировљеног епископа зворничко-тузланског Василија у салону „Санкт Петебург“, бијељинског Етно села „Станишић“.

Овај архијереј СПЦ навршио је 85 лета живота, 65 година монашког и 45 година владичанског стажа, који је рекао да ово није „никакво светковање њему у част, већ захвалност и слава Богу, који га је удостојио да све ове године и деценије буде на служби Божијој и служби своме роду у драматичним приликама“.

-Тачно  је да смо у Епархији зворничко -тузланској, у вријеме мог столовања за њеном катедром, значајно појачали свештенички и монашки састав, а тиме и Христову и нашу мисију међу вјерницима, као и да је подигнуто или обновљено мноштво цркава  и манастира и да су отворени други, али то је заслуга дивног вјерујућег народа, а ја сам био само духовни отац који их је водио у тим пословима, а потом освјештавао нова или обновљена здања -рекао је владика Василије.

 -Наставио сам дјелање сјајног архијереја мог владике, и мог предходника, Лонгина(Томића), али и онога што је овде сјајно запатио владика Николај кроз Богомољачки покрет.Само тако духовно снажни, успјели смо да се одупремо комунистичком једноумљу, великим и тешким мукама и изазовима које је донио рат, поратно  вријеме и све друго што се догађало четири и по деценије.

По ријечима владике, „драгојцен је сваки Србин Светосавац, јер ако је то, онда је и православац и Србин у правом смислу те ријечи“.Нема дусања у прса, рекао је он, „ко је колики Србин, већ се цијени и поштује колико је ко учинио на своју вјеру, свој род и своју отаџбину, за наше људе“.

Подсјетио је да је, као дјечак из Славонског Брода, отишао у Манастир Лепавину, код Загреба, гдје је замонашен кад је имао мање од 18 љета, а Озрен гдје се, потом, обрео у чувеној светињи,„била  је и остала његова најважнија адреса“.

-Морамо знати да никад није довољно бриге, труда и марљивог рада за своју вјеру и свој род, јер само тако можемо остати и опстати, суочени са многобројним ударима, али и срамним понашањима људи, попут васељенског патријарха. Молимо се да се, заиста, не само ми Срби, већ сви који су нам блиски да се сложимо и да заједно  станемо на пут безумљу, које влада у свијету и чија смо ми и те како важна мета.Не чуди ме што се удружујемо и са браћом муслиманима из свијета, јер они који су јаки, снажни и искрени у вјери никад не могу да буду посвађани и окренути једни против других.

Владика  је поручио да његујемо своју националну и културну баштину у којој, поред осталог, и музику,“јер свака музика била она изворна, народна и забавна или севдалника, која је наш мелос, је добра само ако није шунд“.

-Даље руке од шунда у сваком погледу -рекао је владика и запјевао је дивно, за госте, пјесму „Ноћ тамна ноћ“, а онда и мноштво других на одушевљење присутних.
​
- Обичај је, код нас, да кад се саборује, ради и гради да владика први запјева и поведе коло, јер после све иде „као подмазано“.Тако сам радио и радим читавог владичанског стажа.

Ово духовно славље једног од најстаријих српских архијереја, протекло је у срдачним разговорима, пјесми и подсјећане на заједнички рад на „њиви Господњој“.

Иза себе је оставио око 200 новоизграђених или обновљених цркава и манастира.Велики је допринос, као члан Међурелигијског вијећа, дао увођењу веронауке у школе, али и војних службеника у редове Оружаних снага БиХ. Од прије деценију и по посједује акт да је генерал ВРС, што му је потписао тадашњи председник Републике Српске.