Српска православна црква (СПЦ) и њени вјерници данас прослављају празник старозавјетног пророка и новозавјетног светитеља Илије, у народу названог и Громовник. Сматра се најсиловитијим међу огњеним свецима, па се светкује с огромним страхопоштовањем. 

Од давнина се чува изрека: "Од Светог Илије, сунце све милије". Вјерује се да ће, уколико данас грми, пропасти сав род ораха и љешњака. Већ на рођењу, анђели Божји показали су предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богомдане силе огњене.

Великим чудесима Илија је доказао силу и власт Божју. Био је међу пророцима који су се на Тавору поклонили сину Божјем на дан Преображења Господњег, па се зато лик светог Илије слика на преображенским празничним иконама.

Према вјеровању, Свети Илија није умро већ се жив, пламеним кочијама, вазнио на небо па се та сцена слика на празничким илинданским иконама. Он ће, према предању, бити претеча другог доласка Христовог, па ће се пред крај свијета опет јавити, да сузбије силу Антихристову.

Свети Илија Громовник пада у најсушније и најтоплије доба године. Вјерује се да Свети Илија одлучује гдје ће бити суша, а гдје ће падати киша. Због тога се сматра да на Светог Илију не треба радити у пољу, нити илазити у винограде како се не би навукао гњев светитеља, пише рТС.

По предању, на празник Светог Илије прије подне је љето, а послије подне јесен. Након овог дана се, према вјеровању, више не треба купати у ријекама. Вјерује се да је на данашњи дан добро узети мед ради здравља. Некада је био обичај да мајке мажу дјецу медом да би цеијле године била здрава. Народ вјерује да је мед који се извади на Илиндан љековит.
​
Такође, многи родитељи дјеци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости. Слави се и као крсна слава. Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. С пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.


Глас Српске