"Промишљања о модерној српској поезији", назив је дјела мр Мирослава Радовановића, запаженог професора српског језика и књижевности, књижевника, књижевног критичара, једног од најчувенијих културних посленика у РС и БиХ, који, данас, живи у Лозници, Вуковом крају, гдје , како каже осјећа најљепше дивни жубор Вуковог и нашег језика, које је изашло из штампе у издању Дома културе "Политика" у Крупњу, чији су рецензентни врли књижевници Љубомир Ћорилић и Радослав Вучковић.
                                        
Ово дјело некадашњег Сарајлије, данас Лозничанина и Јадранина, свједочи да поезији и пјесницима није одзвонило, како неки мисле, у вријеме када је, како и сам аутор казује, "скрајнута због савремених токова у друштву у свијету". 
 
Мр Радовановић, кроз анализу стваралаштва једног броја пјесника, свједочи да, упркос свему, "за српску поезију нема зиме", сматра академик СКАНУ, књижевник са Космета Драган Дамјановић. 
 
Стручно, посвећено, са пуно љубави према поезији освијетлио је дио наших модерних пјесничких стваралаца, питким ријечима и реченицама, на само један њему знан начин, када критика надмашује саму себу,  сврставајући се у достојне наследнике наше књижевности и критике попут Јована Скерлића, Милана Богдановића, Миливоја Солара, Живана Живковића...Радовановић је више деценија посветио проучавању и вредновању  српске поезије. 
 
-Нагласак сам ставио  на то како интимно пјесничко ткиво, уз симболичко -антроплошки набој, прераста у чудесну слику свијета -прича мр Радовановић, који је књигу посветио дјеци Љубиши, Наташи и Дуњи и супрузи Слободанки.  -Покушао сам да дам освијетљења  која ће да баце  ново свијетло  на појаве у нашој књижевности. 
 
Овај раскошни инетелтулац, који је члан Удружења књижевника Србије, је, до сада, објавио поред осталог књиге "Приповедачки свет Данила Киша", "Студије и есеји модерне српске књижевности", "Српске приче", "Грбавички ноктурно",  као и стотине књижевних критика, есеја  и прозе у  мноштву часописа у земљи  и иностранству.А, како кажу његови познаваоци, тако је и обећавао као младић који је, уз осталог, прије скоро 40 љета,  на Филозофском факултету у Сарајеву  одбранио магистарски рад  "Антрополошко виђење романа Омерпаша Латас". 
 
Радовановић у најновијем дјелу указује, поред осталог,  на родољубље, као свијест о дужностима духа, али и поплави емоција, на које, како пише, "што је импресивно  остварио у збирци "Помен" Недељко Бабић.За "Мрачни хљеб" Ранак Јововића, наглашава да представља "изузетан поетскин узлет у коме доминирају емоције, које изражавају аутентичан однос лирског субјекта према свијету, времену, љубави, смрти, Богу и неправди". 
 
А, даље пише да је  у дјелу" Варвари на Понту" Србе Игњатовића , између осталог,  у питању "лирска тема усамљености и болне издвојености, што је увео на један нов дезилузионистички начин".Код Рајка Петрова Нога  у дјелу "Неодмерено око" запажа пјесникову "дубоко усађену свијест  о мисији пјесника и неопходности мисаоног сажимања искустава као неминовности људске и националне судбине"."Пјесме путовања"код Мирослава Тодоровића, запажа "неуобичајени апсект уобичајених ситуација , она стално отворена могућност да се досегну мање досежна значења појмовног и појавног". 
 
За збирку поезије Љубомира Ћорилића " Благо Божије" Радовановић, истичући да се "Ћорилићева крајња лирска позиција не доживљава сентиментално, нити претјерано интимистички, већ дјелује као дубоко изборено људско опредјељење"."Цвеће љубави", збирка изабраних пјесама пјесникиње и угледне љекарке др Зорка Дишић , оцјењује Радовановић,  је заправо "остварење сањалачког лиризма који прелази у пјевање о горким разочарењима везаним за животне промашаје  напајајући се унутрашњом музиком. 
 
И о другим пјесмама и пјесницима аутор пише, као истински зналац критике али и писане ријечи, прецизно, јасно и занимљиво, па није ни чудо што је велико интересовање за књигу на обје обале Дрине и Саве, али и даље.
 
-Кад сам све ово, и сам, још једном прочитао, сигуран сам да, упркос свему,  има  и те како наде за наше пјесништво, које бих назвао једним од највећих бисера  и културе и духа нашег рода -поручује мр Радовановић.