Интервју са професором Ненадом Сузићем: Улагањем у предшколско образовање, улажемо у будућност
Поводом пројекта Семберских новина под називом ,,Дјечији свијет'', у оквиру којег ће бити представљене предшколске установе са подручја Семберије и Мајевице и ликовни радови најмлађих, разговарали смо са редовним професором Педагошког факултета Бијељина Ненадом Сузићем.
Сузић, који је доктор наука у области примијењене педагогије, говорио је за наш лист због чега је важно предшколско образовање и колико родитељи и друштво схватају његову вриједност.
Професоре Сузићу, један од циљева Стратегије развоја града Бијељина јесте да бар 20 одсто дјеце буде обухваћено предшколским образовањем. Да ли је овај постотак миноран у односу на оно што предшколско образовање треба да пружи дјеци?
Да, тај постотак јесте миноран, али не треба заборавити да је то огроман напредак у односу на постојеће стање. Ми, нажалост, немамо довољно институција (простора) да обухватимо читаву популацију предшколаца. На примјер, у Француској су дјеца старости четири и по године обухваћена образовањем у тзв. Ecole maternalesa са 99 %.
Код нас је то ,,огромних'' 20 одсто! Тренутно би најважније било подизати свијест родитеља о значају предшколског образовања.
Шта су неки од познатих свјетских или европских педагога рекли о значају предшколског образовања? Какав је Ваш став о њему?
Хекмен је још 1991. године објавио рад (Hackman, M. Z., & Johnson, C. F. (1991). Leadership: A communication perspective. Prospect Heights, IL: Waveland Press) у којем је објаснио да је долар који је уложен у предшколско образовање боље инвестиран него долар уложен у стручно усавршавање запослених.
Код нас још не постоји довољно развијена свијест о значају предшколског образовања. Мозак човјека се највише набора између пете и шесте године. То је период када човјек може најлакше и највише научити, а ми га пропуштамо робујући тези ,,Нека се дијете наигра!'' Дакле, мој став је да морамо озбиљно улагати у предшколско образовање, али код нас има новца за све друго, али не и за предшколство. Уосталом, то је и комерцијално. Сваки родитељ, бака или дјед, одвојиће коју марку да дијете иде у квалитетну предшколску установу.
Да ли можете да упоредите предшколске системе у Босни и Херцеговини и у европским земљама? Шта је оно што би код нас требало мијењати, унапређивати?
Моја колегиница ми је прошле године испричала да треба да путује у Швајцарску, те да њена сестра уписује дијете са четири године у школу. Радознало сам упитао каква је то школа за четверогодишњаке? Насмијала се и рекла да је ријеч о малој школи. Све ми је било јасно и сјетио сам се романа Добрице Ћосића ,,Далеко је сунце''! Доналд Хирш, професор на Вирџинија универзитету, у књизи ,,Школа коју требамо, зашто је немамо'' написао је да ће крајем 21. вијека Французи бити водећа нација у свијету јер веома рано почињу са учењем. Ја сам ово назвао рани старт. Можда би боље било запитати се – а гдје смо ми ту?
Шта су задаци радника у предшколским установама? На који начин и шта треба да пренесу дјеци и чему да их подуче?
Најважнији задатак васпитача је да развију наставне моделе за предшколце, базиране на игри. Мало морген! Написао сам књигу ,,Ризница игара за учење слова и бројки'' прилагођену предшколцима. Људи, па и васпитачи, ту књигу купују и носе кући да раде са својом дјецом или са дјецом најближих сродника, али не и за обданиште! Рано учење слова и бројки није гријех. Дјеца то савладају с лакоћом ако је то игра, али игру треба осмислити, за њу се припремити.
Схватају ли родитељи значај предшколског образовања и коју поруку бисте им као педагог упутили?
Професор Зоран Миливојевић је са Борисом Кожухом и још четворо Словенаца написао ,,Малу књигу за велике родитеље''. У њој је објаснио како функционише ,,мерцедес модел'' мотивације. Та књига је у Словенији хит и продаје се већ у петом издању, а код нас се налази на уличним штандовима и само је ријетки купују. Ова књига је намијењена предшколцима. Дакле, код нас је свијест родитеља о значају предшколског образовања још исподпросјечна. Само ријетки родитељи, најчешће млади, схватају значај предшколског образовања. Драго ми је да су и Семберске новине посветиле пажњу овој теми. Моја порука је: Улажући у предшколско васпитање и образовање, ми улажемо у властиту будућност.
А.Љ.
Сузић, који је доктор наука у области примијењене педагогије, говорио је за наш лист због чега је важно предшколско образовање и колико родитељи и друштво схватају његову вриједност.
Професоре Сузићу, један од циљева Стратегије развоја града Бијељина јесте да бар 20 одсто дјеце буде обухваћено предшколским образовањем. Да ли је овај постотак миноран у односу на оно што предшколско образовање треба да пружи дјеци?
Да, тај постотак јесте миноран, али не треба заборавити да је то огроман напредак у односу на постојеће стање. Ми, нажалост, немамо довољно институција (простора) да обухватимо читаву популацију предшколаца. На примјер, у Француској су дјеца старости четири и по године обухваћена образовањем у тзв. Ecole maternalesa са 99 %.
Код нас је то ,,огромних'' 20 одсто! Тренутно би најважније било подизати свијест родитеља о значају предшколског образовања.
Шта су неки од познатих свјетских или европских педагога рекли о значају предшколског образовања? Какав је Ваш став о њему?
Хекмен је још 1991. године објавио рад (Hackman, M. Z., & Johnson, C. F. (1991). Leadership: A communication perspective. Prospect Heights, IL: Waveland Press) у којем је објаснио да је долар који је уложен у предшколско образовање боље инвестиран него долар уложен у стручно усавршавање запослених.
Код нас још не постоји довољно развијена свијест о значају предшколског образовања. Мозак човјека се највише набора између пете и шесте године. То је период када човјек може најлакше и највише научити, а ми га пропуштамо робујући тези ,,Нека се дијете наигра!'' Дакле, мој став је да морамо озбиљно улагати у предшколско образовање, али код нас има новца за све друго, али не и за предшколство. Уосталом, то је и комерцијално. Сваки родитељ, бака или дјед, одвојиће коју марку да дијете иде у квалитетну предшколску установу.
Да ли можете да упоредите предшколске системе у Босни и Херцеговини и у европским земљама? Шта је оно што би код нас требало мијењати, унапређивати?
Моја колегиница ми је прошле године испричала да треба да путује у Швајцарску, те да њена сестра уписује дијете са четири године у школу. Радознало сам упитао каква је то школа за четверогодишњаке? Насмијала се и рекла да је ријеч о малој школи. Све ми је било јасно и сјетио сам се романа Добрице Ћосића ,,Далеко је сунце''! Доналд Хирш, професор на Вирџинија универзитету, у књизи ,,Школа коју требамо, зашто је немамо'' написао је да ће крајем 21. вијека Французи бити водећа нација у свијету јер веома рано почињу са учењем. Ја сам ово назвао рани старт. Можда би боље било запитати се – а гдје смо ми ту?
Шта су задаци радника у предшколским установама? На који начин и шта треба да пренесу дјеци и чему да их подуче?
Најважнији задатак васпитача је да развију наставне моделе за предшколце, базиране на игри. Мало морген! Написао сам књигу ,,Ризница игара за учење слова и бројки'' прилагођену предшколцима. Људи, па и васпитачи, ту књигу купују и носе кући да раде са својом дјецом или са дјецом најближих сродника, али не и за обданиште! Рано учење слова и бројки није гријех. Дјеца то савладају с лакоћом ако је то игра, али игру треба осмислити, за њу се припремити.
Схватају ли родитељи значај предшколског образовања и коју поруку бисте им као педагог упутили?
Професор Зоран Миливојевић је са Борисом Кожухом и још четворо Словенаца написао ,,Малу књигу за велике родитеље''. У њој је објаснио како функционише ,,мерцедес модел'' мотивације. Та књига је у Словенији хит и продаје се већ у петом издању, а код нас се налази на уличним штандовима и само је ријетки купују. Ова књига је намијењена предшколцима. Дакле, код нас је свијест родитеља о значају предшколског образовања још исподпросјечна. Само ријетки родитељи, најчешће млади, схватају значај предшколског образовања. Драго ми је да су и Семберске новине посветиле пажњу овој теми. Моја порука је: Улажући у предшколско васпитање и образовање, ми улажемо у властиту будућност.
А.Љ.
