ОВЕ ГОДИНЕ СУПЕР МЈЕСЕЦ И ПОТПУНО ПОМРАЧЕЊЕ
Ове године у Србији ће се видети два астрономска феномена у вези с Месецом - помрачење и такозвани супер Месец, рекао је данас астроном и сарадник Математичког факултета у Београду Владимир Ðошовић.
Он је казао да је у току фаза пуног Мјесеца и да се та појава може видјети на небу на сваких 29,5 дана, па се тако може десити да у једном мјесецу два пута дође до тог феномена.
Ðошовић је, гостујући на РТС-у рекао да Мјесечева орбита није кружна, већ његово растојање од Земље варира, па ће тако 13. јула ове године два небеска тијела бити најближа ове године и тада ће месец такође бити и пун.
"Његов диск ће бити највећи на ноћном небу ове године и тај феномен се зове супер Месец. Оно што је нама астрономима значајније десиће се 13. маја, а то је помрачење Месеца које ће се видети са целе једне Земљине полулопте", истакао је Ðошовић.
Он је напоменуо да постоји уврежено мишљење како су помрачења мјесеца честа и додао како су помрачења сунца заправо чешћа.
Објаснио је да то изгледа, јер се помрачења сунца не виде са тако велике површине Земље као помрачења Мјесеца.
"Тако је у Србији само у Суботици могло да се потпуно види помрачење Сунца 1999. године, а после тога дуго времена код нас није могуће видети тоталитет те појаве, већ само делимична помрачења“, рекао је Ðошовић.
(Танјуг)
Он је казао да је у току фаза пуног Мјесеца и да се та појава може видјети на небу на сваких 29,5 дана, па се тако може десити да у једном мјесецу два пута дође до тог феномена.
Ðошовић је, гостујући на РТС-у рекао да Мјесечева орбита није кружна, већ његово растојање од Земље варира, па ће тако 13. јула ове године два небеска тијела бити најближа ове године и тада ће месец такође бити и пун.
"Његов диск ће бити највећи на ноћном небу ове године и тај феномен се зове супер Месец. Оно што је нама астрономима значајније десиће се 13. маја, а то је помрачење Месеца које ће се видети са целе једне Земљине полулопте", истакао је Ðошовић.
Он је напоменуо да постоји уврежено мишљење како су помрачења мјесеца честа и додао како су помрачења сунца заправо чешћа.
Објаснио је да то изгледа, јер се помрачења сунца не виде са тако велике површине Земље као помрачења Мјесеца.
"Тако је у Србији само у Суботици могло да се потпуно види помрачење Сунца 1999. године, а после тога дуго времена код нас није могуће видети тоталитет те појаве, већ само делимична помрачења“, рекао је Ðошовић.
(Танјуг)