ФРАНЧЕСКО ПЕТРАРКА- ЗАЧЕТНИК НОВЕ ЕРЕ ХУМАНИЗМА
Највећи и најутицајнији аутор љубавне психолошке лирике, зачетних хуманизма, вјесник романтичног индивидуализма, праузор интелектуалцима широке образованости, Петрарка је у освит ренесансе отворио пут европској књижевној култури и класичном савршеношћу стихова и људски исконском тематиком.
Рођен је 20. јула 1304. године у италијанском мјесташцу Арецу, а након неколико година породица се преселила у провансалски Авињон. Студирао је, заједно с братом, право у Болоњи, а потом се вратио у Авињон гдје се убрзо прочуо као истанчани пјесник, љубимац моћника.
У Авињону, гдје је дуго живио, шестог априла 1327. године у цркви Свете Кларе срео је лијепу Лауру, којој је посветио збирку од 366 сонета, канцона и мадригала, познату као ,,Канцонијер“. У том интимном дневнику пјеснички је обликовао најтананија осјећања, немир и меланхолију.
Бавио се историјом и филозофијом и из тог опуса истиче се еп ,,Африка“ у којем је описао Други пунски рат.
Франческо Петрарка се сматра оцем италијанске књижевности и хуманистом који је имао утицај на стварање нововјековне културе. Живио је у времену мијешања дискурса: хришћанске религије и хуманистичке филозофије.
Већина Петраркиних дјела написана је на латинском језику. Без тих латинских дјела немогуће је сагледати ни ,,Канцонијер“, ни дух времена чији је одраз била Петраркина поезија. ,,Канцонијер“ не пјева само о љубави према Лаури, збирка изражава сложенију, далекосежнију поруку у којој је сабрана идеолошка и морална криза новог вијека, што Петрарку освједочава као првог модерног пјесника.
Популарност Петраркине поезије проширила се читавом Европом и настао је феномен петраркизма. Петраркин утицај је очигледан и касније, у романтичној и модерној књижевности.
Франческо Петрарка је био први модерни пјесник јер је отворио тему односа човјека и Бога. Његова поезија није само индивидуално искуство пјесника, то је универзално искуство нововјековног човјека који проживљава проблем помућене егзистенције и зато ,,Канцонијер“ до данашњих дана уноси узбуђење у људски дух.
Франческо Петрарка, велики италијански пјесник, писац и хуманиста умро је у мјесту Арква 18. јула 1374. године.
Семберија инфо
Рођен је 20. јула 1304. године у италијанском мјесташцу Арецу, а након неколико година породица се преселила у провансалски Авињон. Студирао је, заједно с братом, право у Болоњи, а потом се вратио у Авињон гдје се убрзо прочуо као истанчани пјесник, љубимац моћника.
У Авињону, гдје је дуго живио, шестог априла 1327. године у цркви Свете Кларе срео је лијепу Лауру, којој је посветио збирку од 366 сонета, канцона и мадригала, познату као ,,Канцонијер“. У том интимном дневнику пјеснички је обликовао најтананија осјећања, немир и меланхолију.
Бавио се историјом и филозофијом и из тог опуса истиче се еп ,,Африка“ у којем је описао Други пунски рат.
Франческо Петрарка се сматра оцем италијанске књижевности и хуманистом који је имао утицај на стварање нововјековне културе. Живио је у времену мијешања дискурса: хришћанске религије и хуманистичке филозофије.
Већина Петраркиних дјела написана је на латинском језику. Без тих латинских дјела немогуће је сагледати ни ,,Канцонијер“, ни дух времена чији је одраз била Петраркина поезија. ,,Канцонијер“ не пјева само о љубави према Лаури, збирка изражава сложенију, далекосежнију поруку у којој је сабрана идеолошка и морална криза новог вијека, што Петрарку освједочава као првог модерног пјесника.
Популарност Петраркине поезије проширила се читавом Европом и настао је феномен петраркизма. Петраркин утицај је очигледан и касније, у романтичној и модерној књижевности.
Франческо Петрарка је био први модерни пјесник јер је отворио тему односа човјека и Бога. Његова поезија није само индивидуално искуство пјесника, то је универзално искуство нововјековног човјека који проживљава проблем помућене егзистенције и зато ,,Канцонијер“ до данашњих дана уноси узбуђење у људски дух.
Франческо Петрарка, велики италијански пјесник, писац и хуманиста умро је у мјесту Арква 18. јула 1374. године.
Семберија инфо
