Након седам античких свјетских чуда, прије 13 година, у јулу 2007. године, у Лисабону је проглашено седам нових величанствених остатака свјетске баштине које је изабрало 100 милиона људи путем интернета.

Фондацију која је водила такмичење за седам нових свјетских чуда није подржао УНЕСЦО, али то није спријечило настанак нове листе па су ипак, између 21 грађевине која је ушла у финални круг, за „чуда“ изабрани Чичен Ица у Мексику, Христ Спаситељ у Бразилу, Колосеум у Италији, Кинески зид, Мачу Пикчу у Перуу, Петра у Јордану и Таџ Махал у Индији.

Дуго се сматрало да су Африка, Азија и Европа једини континенти па су сва античка чуда била смјештена у тој колијевци цивилизација. Ако се погледа данашња листа свјетских чуда, за једено чудо више Стари свијет предњачи пред Новим.

1. Једино ново чудо које је смјештено у Европи је Колосеум,  амфитеатар у Риму чији је изворни назив Амфитеатар Флавијеваца. Овај величанствени комплекс градитељства и кипарства с бројним отворима и аркадама на ходницима могао је да прими 50 000 гледалаца који су били строго одијељени по статусу. Елиптична грађевина у срцу вјечног града изграђена је у првом вијеку послије Христа и служила је за спектакуларне гладијаторске борбе и борбе са  животињама.

2. Највећа грађевина на свијету је Кинески зид, а чине га бројни одбрамбени зидови и торњеви просјечне висине 16 метара и ширине 5 до 8 метара, грађена готово хиљаду година. Зид је дуг 8 851,8 километара и Кинези га традиционално зову Зидом дугим 10 000 лира, што заправо значи бесконачно дуг зид.
 
3. Импресивни град Петра уклесан у стијени, који датира још из каменог доба, али важи за град Набатејаца (живјели су на прелазу времена прије и послије Христа) због своје неприступачности био је заборављен до 1812. године  када га је открио Швајцарац Буркхарт  У њему је сачувано око 800 грађевина и олтара, али су најљепши споменици ризница Кхазне ал-Фираун и гробница Ед-Деир.
 
4. Понос Индије, маузолеј Таџ Махал, величанствена је грађевина коју је саградио могулски владар Џахан-шах у част рано преминуле супруге Мумтаз-Махал. Величанствена грађевина од бијелог мрамора с 28 различитих драгих и полудрагих камења, драгуљ је исламске умјетности и повод је многих истраживачких радова и туристичких похода данас.
 
Открићем бројних древних цивилизација, оборена је теза да је Нови свијет у потпуности нов. Америка баштини бројне старе споменике, али и импресивна достигнућа данашњег човјека.

5.Изгубљени град Инка,Мачу Пикчу смјештен је на највишем дијелу источних Анда у Перуу. Изграђен је око 1300. године, али је био заборављен у брдима прашуме све до 1911. године када га је открио Хајрам Бингам. Овај свједок царства Инка био је свети град који до данас чува двјестотињак грађевина на брдовитим терасама. Оно што оставља без даха је позната опсерваторија на узвисини у средишту и Света четврт на којој поносно стоје Храм сунца, Интихуанта и тзв. Соба с три прозора.

6. Чичен Ица, што значи „на бунару Ица“ велики је претколумбовски град Маја смјештен у Мексику. Камени споменици живо приказују 1 000 година културе тог племена с примјесом толетичких утицаја. Најзанимљивији остаци су Ратнички храм- Ел Кастиљо и  опсерваторија – Ел Каракол. До астрономске опсерваторије смјештене на пирамиди – Ратничком храму, воде четири степеништа с укупно 365 степеница (колико је дана у години). Легенде о боговима, култури и традицији племена Маја 1556. године записао је бискуп Дијего де Ланда.

7. Посљедње, али не мање важно свјетско чудо је кип Христа Спаситеља у Бразилу. Овај симбол Рио де Женеира висок 39,6 метара и тежак 700 тона симбол је хришћанства, а настао је на идеју свештеника Педра Марије Боса и принцезе Изабеле. Свечано је откривен 12. Октобра 1931. Године и од тада плијени велику пажњу и као да чува тај град и цијелу бразилску нацију.

Семберија инфо