1533. - Рођен холандски државник Вилем Први "Ћутљиви" од Оранжа, од 1579. први државни поглавар протестантске републике Уједињених Провинција Низоземске. У борби против Шпаније, која је Холанђанима силом натурала римокатолицизам, био је командант холандске револуционарне војске. Убио га је у јулу 1584. Балтазар Жерар, према налогу шпанског краља Фелипа Другог.

1731. - Умро енглески писац Данијел Дефо, који је објавио више од 250 дјела, али му је свјетску славу донио роман "Робинзон Крусо". Остала дјела: "Мол Фландерс", "Пуковник Џек", "Капетан Синглтон", "Роксана", "Дневник из године куге".

1792. - Француски капетан Клод Жозеф Руже де Лил написао ријечи и мелодију француске химне. Пјесму, компоновану као марш, према наруџби градоначелника Стразбура, одушевљено су пјевали војници Француске револуције на маршу из Марсеја у Париз, па је названа "Марсељеза".

1815. - Рођен енглески писац Ентони Тролоп, који је у великом броју романа реалистично описао грађански сталеж викторијанске Енглеске. Међу њима су најуспјелији романи из циклуса о имагинарној покрајини Барсетшир, попут "Стражара", "Торњева Барчестра" и "Посљедње хронике Барсета", у којима се појављују исти ликови у различитом добу живота.

1833. - Рођен јунак и писац Марко Миљанов, који се описменио тек на прагу шесте деценије живота, али је створио дјела непролазне вриједности. Учествовао је у многим бојевима Црногораца против Турака, најприје у герилским акцијама, затим на челу свог племена Кучи. Научио је да чита и пише кад се у 50. години повукао из јавног живота због неслагања с политиком кнеза Николе Првог Петровића. "Стављао је на папир" народна предања, лична искуства и запажања и успомене из свог живота и живота других јунака. Дјела: "Примјери чојства и јунаштва", "Племе Кучи у народној причи и пјесми", "Живот и обичаји Арбанаса".

1854. - Врховни суд САД, послије дуге парнице, пресудио да патент за шиваћу машину припада америчком механичару Елијасу Хоуу, који је машину конструисао 1845. У Енглеској, гдје је покушао да нађе финансијере, изиграли су га бивши директор путујућег позоришта Ајзак Сингер и други пословни људи и помоћу његових конструкционих цртежа почели да производе "сингерице".

1856. - Рођен француски маршал Анри Филип Петен, херој из Првог свјетског рата и побједник над Нијемцима код Вердена, који је у Другом свјетском рату издао Француску. Сарађивао је с Адолфом Хитлером и био на челу квислиншке владе у Вишију, због чега је осуђен на смрт, али му је због ранијих заслуга казна замијењена доживотном робијом.

1877. - Руски цар Александар Други објавио рат Отоманском царству зато што је одбило да испуни Лондонски уговор. Рат, у којем је Русија тежила да избије на Босфор и Дарданеле и интервенише у Источној кризи изазваној устанком у БиХ 1877, завршен је у децембру 1877. руским освајањем Плевне, али је Турке спасла британска флота усидрена у Дарданелима, па је Александар Други морао да се повуче.

1898. - Шпанија објавила рат САД послије америчког ултиматума Мадриду да се повуче с Кубе. Бројнија и боље опремљена америчка војска и морнарица брзо су поразиле Шпанце, починивши при томе и мноштво ратних злочина над цивилима, посебно на Филипинима, а САД су мировним уговором приграбиле шпанске колоније Кубу, Филипине, Порторико и Гуам.

1903. - Умро правник и историчар Валтазар Богишић, професор универзитета у Кијеву и Одеси, академик и министар правде у Црној Гори. Славу му је донио "Општи имовински законик за књажевину Црну Гору", који је 1888. израдио на захтјев црногорског кнеза Николе Првог Петровића. Законик је преведен на многе језике као примјер регулисања имовинског права. Дјела: "Правни обичаји код Словена", "Зборник садашњих правних обичаја код Јужних Словена", "Писани закони на словенском југу", "Напутак за описивање правнијех обичаја који у народу живе".

1904. - Рођен амерички сликар холандског поријекла Вилем де Кунинг, утемељивач апстрактног експресионизма, који је четрдесетих година 20. вијека преобразио сликарство у САД. Његове слике растресите грађе и немирне линије, у којима је истраживао нагонску, плаховиту, па и бруталну људску природу, снажан су протест против леденог, безличног свијета отуђене техничке цивилизације.

1905. - Рођен амерички писац Роберт Пен Ворен, у чијем је најбољем роману "Сви краљеви људи" насликан успон и пад политичара код којег су неодвојиво сједињени порок и врлина. Познат је и као суптилан пјесник и поуздан тумач модерне књижевности. Остала дјела: романи "Ноћни јахач", "На вратима неба", "Бујица", "Пећина", "Мјесто гдје ваља доћи", "Брат змајевима", збирке пјесама "Једанаест пјесама на исту тему", "Обећања", "Инкарнације", "Одабране пјесме", есеји "Разумијевање прозе", "Разумијевање поезије", "Ко говори за црнца?", "Демократија и поезија".

1916. - У Даблину избио Ускршњи устанак Ираца који су прогласили слободну Ирску Републику, али су британске трупе за само седмицу дана сломиле побуну и спровеле окрутну одмазду. Вође устанка су стријељане, што је изазвало згражавање у свијету.

1934. - Рођена америчка филмска глумица Ширли Меклејн, бриљантна комичарка, запажена и по драмским улогама. Написала је више књига аутобиографског карактера. Филмови: "Невоље са Харијем", "Апартман", "Слатка Ирма", "Добро јутро мистер Гудбар", "Артисти и модели", "Неки су дотрчали", "Вријеме њежности" /награда "Оскар"/.

1942. - Рођена америчка филмска глумица и пјевачица Барбра Стрејсенд, посебно запажена у мјузиклима, али и као комичарка, драмска глумица и, посљедњих година, филмски режисер. Филмови: "Смијешна дјевојка" /награда "Оскар"/, "Хело Доли", "Што те тата пушта саму", "Дјевојка коју сам волио", "Звијезда је рођена", "Јентл", "Принц плиме", "Огледало има два лица" /посљедња три је и режирала/.

1945. - Америчка армија у Другом свјетском рату ослободила њемачки нацистички концентрациони логор Дахау.

1950. - Створена држава Јордан спајањем краљевине Трансјорданија и Палестине под јорданском окупацијом.

1955. - У индонезијском граду Бандунг окончана афроазијска конференција 29 земаља, на којој су потврђени принципи деколонизације и стварања "трећег свијета" као алтернативе блоковима.

1967. - Совјетски космонаут Владимир Михајлович Комаров погинуо приликом приземљења васионског брода "Сојуз 1" због грешке у падобранском систему. То је био његов други космички лет: 12. и 13. октобра 1964. био је командант првог тросједог космичког брода "Васход".

1970. - Лансиран први кинески вјештачки сателит.

1971. - Совјетски космонаути успјели да се споје с летјелицом без људске посаде, што је претходило изградњи прве свемирске лабораторије у орбити око Земље.

1990. - Источна и Западна Њемачка одредиле 2. јул као датум економског уједињења, као увод у потпуно уједињење двију њемачких држава 3. октобра 1990.

1991. - Влада Јужне Африке саопштила да је постигла договор с Афричким националним конгресом /АНЦ/ Нелсона Менделе да до 30. априла 1991. ослободи све политичке затворенике.

1996. - Палестински парламент у избјеглиштву из повеље Палестинске ослободилачке организације ПЛО избацио одредбу о уништењу Израела.

1999. - Авијација НАТО пакта у селу Велика Добрања код Липљана усмртио шестогодишњу шиптарску дјевојчицу Арту Лугићи.

2001. - Међународни арбитар за међуентитетску линију разграничења у сарајевским насељима Добриња 1 и Добриња 4 ирски судија Дијармуд Шеридан саопштио коначну одлуку, према којој је највећи дио спорне територије који је послије Дејтонског споразума припао Републици Српској враћен Федерацији БиХ.
​
2003. - Преурањено доношење одлуке о статусу Косова не би представљало трајно рјешење и дестабилизовало би регију - исткнуто је на сједници Савјета безбједности УН у дискусији о извјештају генералног секретара УН Кофија Анана о стању на Косову.

2004. - Готово три четвртине кипарских Грка одбациле на референдуму план о уједињењу Кипра, док су кипарски Турци подржали план.

(Независне)