Прича о томе како је настала кафа
Биљке које производе већину свјетских залиха кафе појавиле су се прије 600.000 до милион година када су се двије друге врсте кафе мијешале у шумама Етиопије, откривају научници.
Око 60 одсто свјетских залиха кафе долази од биљака Цоффеа арабица, које данас расту у тропским подручјима широм свијета. Ново истраживање, објављено 15. априла у часопису "Натуре Генетицс", детаљно је анализирало кад и гдје су се изворне биљке Цоффеа арабица вјероватно развиле. Кориштењем метода популацијског геномског моделирања, истраживачи су открили да је Цоффе арабица еволуирала као резултат природне хибридизације између двије друге врсте каве: Цоффе еугениоидес и Цоффе цанепхора.
Ова хибридизација резултирала је полиплоидним геномом, што значи да сваки потомак има два сета хромозома од сваког родитеља. Ово је можда омогућило Цоффе арабици предност у преживљавању и прилагођавању новим околинама, преноси "ЛивеСциенце".
"Често се тврди да догађаји хибридне полиплоидије могу пружити непосредну еволуцијску предност јер се два комплетна сета гена насљеђују одмах након тога," рекао је коаутор студије Виктор Алберт, биолог на Државном универзитету у Њујорку у Бафалу, за "Ливе Сциенце". "Иако дуплицирани гени обично нестају на половинама генома полиплоида, увијек постоји нето добитак у броју гена и стога, вјероватно, већа способност прилагођавања новим околинама."
Истраживачи признају да постоји простор за грешку. Раније процјене времена хибридизације датирају прије 10.000 година: "Морали смо користити процјене стопе мутације и времена генерације (вријеме од сјемена до сјемена). Комбинација ових претпоставки омогућује нам трансформацију у календарске године. Међутим, ове процјене су наравно врло непрецизне с обзиром на уобичајену несигурност у стопе мутација и времена генерације," рекао је Алберт. Ипак, сматра да је њихова процјена релативно тачна.
Истраживачи су користили генетске податке из 41 узорка Цоффе арабице с различитих локација, укључујући узорак из 18. вијека. Без обзира на то када се развио, овај хибридни геном омогућио је биљци процват док се узгајала широм свијета. Изворно се вјеровало да су га људи узгајали у Етиопији, а затим су трговали на Блиском истоку, гдје је био добро познато пиће до 15. вијека.
Према једној легенди, индијски суфи муслимански ходочасник прошверцовао је седам сјеменки из Јемена и основао фарме кафе у Карнатаки у Индији око 1670. године. Низоземски трговци почели су узгајати биљку у другим регијама - први су посадили Цоффе арабицу на острву Јава 1699., а једну су послали у ботанички врт у Амстердаму 1706. Низоземци и Французи, с којима су дијелили биљку, такође су транспортовали саднице у своје колоније у 18. вијеку, преноси "Клик".
(Независне)
Око 60 одсто свјетских залиха кафе долази од биљака Цоффеа арабица, које данас расту у тропским подручјима широм свијета. Ново истраживање, објављено 15. априла у часопису "Натуре Генетицс", детаљно је анализирало кад и гдје су се изворне биљке Цоффеа арабица вјероватно развиле. Кориштењем метода популацијског геномског моделирања, истраживачи су открили да је Цоффе арабица еволуирала као резултат природне хибридизације између двије друге врсте каве: Цоффе еугениоидес и Цоффе цанепхора.
Ова хибридизација резултирала је полиплоидним геномом, што значи да сваки потомак има два сета хромозома од сваког родитеља. Ово је можда омогућило Цоффе арабици предност у преживљавању и прилагођавању новим околинама, преноси "ЛивеСциенце".
"Често се тврди да догађаји хибридне полиплоидије могу пружити непосредну еволуцијску предност јер се два комплетна сета гена насљеђују одмах након тога," рекао је коаутор студије Виктор Алберт, биолог на Државном универзитету у Њујорку у Бафалу, за "Ливе Сциенце". "Иако дуплицирани гени обично нестају на половинама генома полиплоида, увијек постоји нето добитак у броју гена и стога, вјероватно, већа способност прилагођавања новим околинама."
Истраживачи признају да постоји простор за грешку. Раније процјене времена хибридизације датирају прије 10.000 година: "Морали смо користити процјене стопе мутације и времена генерације (вријеме од сјемена до сјемена). Комбинација ових претпоставки омогућује нам трансформацију у календарске године. Међутим, ове процјене су наравно врло непрецизне с обзиром на уобичајену несигурност у стопе мутација и времена генерације," рекао је Алберт. Ипак, сматра да је њихова процјена релативно тачна.
Истраживачи су користили генетске податке из 41 узорка Цоффе арабице с различитих локација, укључујући узорак из 18. вијека. Без обзира на то када се развио, овај хибридни геном омогућио је биљци процват док се узгајала широм свијета. Изворно се вјеровало да су га људи узгајали у Етиопији, а затим су трговали на Блиском истоку, гдје је био добро познато пиће до 15. вијека.
Према једној легенди, индијски суфи муслимански ходочасник прошверцовао је седам сјеменки из Јемена и основао фарме кафе у Карнатаки у Индији око 1670. године. Низоземски трговци почели су узгајати биљку у другим регијама - први су посадили Цоффе арабицу на острву Јава 1699., а једну су послали у ботанички врт у Амстердаму 1706. Низоземци и Французи, с којима су дијелили биљку, такође су транспортовали саднице у своје колоније у 18. вијеку, преноси "Клик".
(Независне)
