На почетку разговора Вујић каже да, након што је Централна изборна комисија БиХ, потврдила резултате новембарских избора, као једини овлаштени орган у БиХ, услиједиће издавање сертификата изабраним одборницима и начелницима, односно градоначелницима.
 
 -У одређеном временском року сваки од њих се мора изјаснити о прихватању или неприхватању мандата. Слиједи, дакле, одређена прописана процедура до коначне додјеле мандата свима оним који, заиста, желе да сједну у одборничке клупе. Након тога тече рок за конституисање скупштине, односно за преузимање дужности од стране начелника, односно градоначелника. У року од осам дана, најдаље, требало би да се изврши примопредаја дужности између старог и новог градоначелника.Скупштина би требало да се конституише у року, не даљем од 20 дана. Конституисање скупштине, на првом мјесту, подразумијева избор предсједника скупштине, након чега се сматра да је скупштина конституисана. Остале радње, које скупштина мора на првим сједницама извести, нису битне за само конституисање. Јасно је да избор предсједника скупштине представља знак да је формирана скупштинска већина. Која је то већина и која већина ће бити у Бијељини, то ћемо тек видјети на конститутивној скупштини. Било би врло незахвално било шта у том правцу прогнозирати”.
 
Вујић каже да је за наставак конституисања скупштине карактеристично то да, осим избора функционера града, потпредсједника скупштине и замјеника градоначелника, у овом случају се именују и вршиоци дужности начелника одјељења и служби у градској управи. У том случају, евентуално се може десити, уколико би дошло до неслагања различитих опција, односно њихових ставова, једне опције са  градоначелником и друге са скупштинском већином, да скупштинска већина не прихвата приједлоге начелника, односно градоначелника у погледу избора замјеника градоначелника. То је први приједлог новог градоначелника или начелника општине. Тај приједлог се као први тестира код те и такве скупштинске већине. У случају да не дође до усвајања тог приједлога, онда наступа проблем.
 
 -Закон о локалној самоуправи предвиђа да Скупштина на приједлог начелника, односно градоначелника бира и разрјешава замјеника градоначелника, али не само њега, јер у осталим одредбама Закона о службеницима и намјештеницима је уређено да начелник, односно градоначелник предлаже и именовање и разрјешење начелника одјељења. У том случају ствари се могу прилично закомпликовати, уколико дође до тога да скупштинска већина не прихвати ни те приједлоге.
 
Једини овлаштени предлагач, по закону, је начелник општине, односно градоначелник. Шта ћемо даље чинити када нема тих усвојених приједлога. Е, ту се јавља празнина коју Закон о локалној самоуправи и Закон о службеницима и намјештиницима не рјешава. Та празнина постоји већ дуго, практично од увођења комбинованог система именовања начелника одјељења, по закону  из 2004. године. Прије тога, по закону из 1999. године, начелник или градоначелник је био та особа која именује начелнике одјељења и у том смислу није било проблема. По новом закону, два органа морају да се усагласе и сложе. То је предлагач, начелник или градоначелник и коначни ауторитет који доноси одлуку о томе, скупштина. Због тога што то у закону није ријешено, у пракси смо имали различите случајеве. Било је случајева у мањим општинама гдје су неки в.д. начелници одјељења, због те разлике неприхватања приједлога начелника општине, остајали на функцији читав мандат, до нових избора или неко дуже вријеме. Дешавало се и то да су комисије за избор и именовања утврђивале одређене приједлоге на самој сједници или накнадно у неким поступцима. Било је и одређених интервенција органа који врше надзор над радом јединица локалне самоуправе у том дијелу. Постоји и могућност удруживања једне трећине одборника који могу дати приједлог, али само у случају када нема ни начелника, односно градоначелника, а нема ни замјеника начелника, односно градоначелника. Дакле, када буквално не постоји извршна власт, пронађен је мали вентил, односно рјешење у Закону о локалној самоуправи које пружа и такву могућност”.
 
Вујић каже да је незахвално било шта прогнозирати, али се, по његовом мишљењу, очекују проблеми у многим локалним заједницама. Проблеми ће конкретније испливати на површину када се уђе у процес конституисања скупштина, јер је то најкрупнији задатак који слиједи свим локалним заједницама и који ће услиједити током јануара наредне године.

-Негдје ће то можда ићи брже, негдје спорије. Дешава се да процес конституисања власти траје и по више мјесеци, поготово гдје су могућности за стварање скупштинских већина изједначене. Тако се на питању придобијања једног или два одборника остаје пуно дуже у процедури конституисања локалне власти. Из искуства знам да тамо гдје су дијаметрално супротни ставови и гдје тешко долази до помирења и приближавања ставова, ту је администрација и функција локалне заједнице буквално умртвљена. Наступа пасивно стање, слабији рад администрације, што не одговора ни структури локалне заједнице, погово не одговара грађанима те локалне заједнице. Заустављају се и инвестиције. У том случају отвара се проблем усвајања буџета. По закону, скупштина не може усвојити буџет без приједлога, а приједлог, опет по закону, може дати начелник, односно градоначелник општине. Ово је, дакле, отворено питање и за законодавца, за Владу Републике Српске и Народну скупштину Републике Српске. Све ово није било интересантно док су се проблеми отварали у мањим локалним заједницама. Мања општина, мањи проблем, али, сада се јављају веће локане заједнице и у правој мјери се може схватити да овај проблем више долази до изражаја, а он у себи садржи и правне и политичке реперкусије”, истиче на крају за ,,Семберске новине’’ Драган Вујић.

Семберија инфо