ДУШАНКА ПАНИЋ, ПЈЕСНИКИЊА И СЛИКАРКА: ИСЦЈЕЛИТЕЉСКА МОЋ ПОЕЗИЈЕ И СЛИКАРСТВА
Душанка Панић (56), пјесникиња и сликарка, живи у семберском селу Бродац. Објавила је до сада три збирке поезије, коју пише још од средњошколских дана. Пјесме су јој објављиване у зборницима, часописима и листовима. Углавном пише лирску, али и хаику поезију.
Трећом збирком „Трешњин цвијет“ Душанка Панић се потврдила као пјесникиња која је овладала мајсторством обликовања стихова.
-Пишем љубавну поезију, али имам и пјесме које се подводе под мисаоно – дескриптивне. У суштини, то је лирска поезија настала из моје душе. Пишем онда када имам тешке фазе у животу, односно када сам посебно радосна. Када се живот одвија ,,из крајности у крајност”, онда пишем. Иначе, када се ништа не дешава, онда немам ни инспирацију да нешто напишем. Поезија захтијева јаке емоције, јер се само у таквом стању може изњедрити стих и пјесма која ће бити вриједна за објављивање и коричење. Док сам живјела у Бијељини, као члан Књижевног клуба ,,Јован Дучић” често сам гостовала на књижевним сусретима у градовима региона. По повратку на село, у Бродац, дружење са пјесницима се прориједило. Тренутно поезију пишем, да се тако изразим, у самоћи. У међувремену сам почела и сликати”.
Душанка за портал Семберија инфо каже да поезија и сликарство имају нешто заједничко, нешто што их спаја.
- Када је сликарство у питању, касно сам почела сликати, тако да сам у свему томе веома самокритична. Дискутабилно је колико је то квалитетно, али је битно да се осјећам испуњеном док стварам”, каже за портал Семберија инфо Душанка Панић.
Семберија инфо
Трећом збирком „Трешњин цвијет“ Душанка Панић се потврдила као пјесникиња која је овладала мајсторством обликовања стихова.
-Пишем љубавну поезију, али имам и пјесме које се подводе под мисаоно – дескриптивне. У суштини, то је лирска поезија настала из моје душе. Пишем онда када имам тешке фазе у животу, односно када сам посебно радосна. Када се живот одвија ,,из крајности у крајност”, онда пишем. Иначе, када се ништа не дешава, онда немам ни инспирацију да нешто напишем. Поезија захтијева јаке емоције, јер се само у таквом стању може изњедрити стих и пјесма која ће бити вриједна за објављивање и коричење. Док сам живјела у Бијељини, као члан Књижевног клуба ,,Јован Дучић” често сам гостовала на књижевним сусретима у градовима региона. По повратку на село, у Бродац, дружење са пјесницима се прориједило. Тренутно поезију пишем, да се тако изразим, у самоћи. У међувремену сам почела и сликати”.
Душанка за портал Семберија инфо каже да поезија и сликарство имају нешто заједничко, нешто што их спаја.
- Када је сликарство у питању, касно сам почела сликати, тако да сам у свему томе веома самокритична. Дискутабилно је колико је то квалитетно, али је битно да се осјећам испуњеном док стварам”, каже за портал Семберија инфо Душанка Панић.
Семберија инфо