Правила у комуникацији са особама са инвалидететом
Извор: Семберске новине / Семберија инфо
У склопу обиљежавања 3. децембра - Свјетског дана особа са инвалидитетом
Правила у комуникацији са особама са инвалидететом
Важно је истражити начине како унаприједити нашу свакодневну комуникацију са особама са инвалидитетом. Према подацима Свјетске здравствене организације, око 15 % свјетске популације живи с неким обликом инвалидитета. Иако Босна и Херцеговина нема јединствени регистар особа са инвалидитетом, процјене упућују на то да најмање 300.000 људи у БиХ има неки степен инвалидитета.
Често смо суочени са недоумицом како правилно комуницирати с особама с инвалидитетом, а ово постаје још важније са обзиром на то да многи људи нису сигурни како приступити или се понашати у њиховом присуству. Пракса показује да се несвјесно можемо наћи у ситуацијама гдје увриједимо или дискриминишемо особе с инвалидитетомшто је нешто чега бисмо се требали свјесно чувати'', појашњава Љиљана А. Рикић, председница Удружења параплегичара и обољелих од дјечије парализе Бијељина.
.
Препознавање предрасуда
Осим тога, примјећујемо да особе без инвалидитета често гаје сажаљење према особама с инвалидитетом, сматрајући их несрећнима и лишенима могућности уживања у социјалним и економским благодетима модерног друштва. Овај погрешан утисак може да има резултат као што су друштвено одбацивање и стварање осјећаја да су особе с инвалидитетом мањинска група која је изгубила своје мјесто у друштву.
Правилна терминологија
Први корак ка побољшању комуникације са особама са инвалидитетом је свакако правилна употреба језика. Требамо се суздржати од коришћења израза као што су ,,инвалид" и ,,особа са посебним потребама". Умјесто тога, препоручљиво је користити термин ,,особа са инвалидитетом", што је у складу са одредбама Конвенције УН-а о правима особа са инвалидитетом.
Основна комуникација као кључ
Важно је развити осјећај за правилну комуникацију како бисмо избјегли неугодности или кршење права особа с инвалидитетом. Основна правила укључују обраћање директно особи, а не њеним пратитељима, те избјегавање увредљивих израза попут ,,инвалиди", "хендикепирани" или ,,особе са посебним потребама". Умјесто тога, требамо се прилагодити врсти инвалидитета, успорити говор ако је потребно или користити сликовни језик како бисмо јасно изразили своје мисли.
Правила понашања у пракси
У саобраћају и јавном превозу, важно је показати осјетљивост према особама са инвалидитетом. Повећање опреза и придржавање правила која су предвиђена за олакшавање кретања ових особа доприноси стварању инклузивнијег окружења.
Уважавање и подршка
Кључно је пружити подршку и уважавање особама с инвалидитетом, без стварања непотребних препрека или осјећаја сажаљења. Дјеца, посебно, требају бити учена од најмлађих дана да цијене различитости и буду спремна пружити помоћ својим вршњацима с инвалидитетом.
Уз правилну комуникацију, пажњу према предрасудама и подршку, можемо допринијети стварању друштва које уважава и поштује све своје чланове, без обзира на њихове различитости'', упозорава Љиљана А. Рикић, председница Удружења параплегичара и обољелих од дјечије парализе Бијељина.
У склопу обиљежавања 3. децембра - Свјетског дана особа са инвалидитетом
Правила у комуникацији са особама са инвалидететом
Важно је истражити начине како унаприједити нашу свакодневну комуникацију са особама са инвалидитетом. Према подацима Свјетске здравствене организације, око 15 % свјетске популације живи с неким обликом инвалидитета. Иако Босна и Херцеговина нема јединствени регистар особа са инвалидитетом, процјене упућују на то да најмање 300.000 људи у БиХ има неки степен инвалидитета.
Често смо суочени са недоумицом како правилно комуницирати с особама с инвалидитетом, а ово постаје још важније са обзиром на то да многи људи нису сигурни како приступити или се понашати у њиховом присуству. Пракса показује да се несвјесно можемо наћи у ситуацијама гдје увриједимо или дискриминишемо особе с инвалидитетомшто је нешто чега бисмо се требали свјесно чувати'', појашњава Љиљана А. Рикић, председница Удружења параплегичара и обољелих од дјечије парализе Бијељина.
.
Препознавање предрасуда
Осим тога, примјећујемо да особе без инвалидитета често гаје сажаљење према особама с инвалидитетом, сматрајући их несрећнима и лишенима могућности уживања у социјалним и економским благодетима модерног друштва. Овај погрешан утисак може да има резултат као што су друштвено одбацивање и стварање осјећаја да су особе с инвалидитетом мањинска група која је изгубила своје мјесто у друштву.
Правилна терминологија
Први корак ка побољшању комуникације са особама са инвалидитетом је свакако правилна употреба језика. Требамо се суздржати од коришћења израза као што су ,,инвалид" и ,,особа са посебним потребама". Умјесто тога, препоручљиво је користити термин ,,особа са инвалидитетом", што је у складу са одредбама Конвенције УН-а о правима особа са инвалидитетом.
Основна комуникација као кључ
Важно је развити осјећај за правилну комуникацију како бисмо избјегли неугодности или кршење права особа с инвалидитетом. Основна правила укључују обраћање директно особи, а не њеним пратитељима, те избјегавање увредљивих израза попут ,,инвалиди", "хендикепирани" или ,,особе са посебним потребама". Умјесто тога, требамо се прилагодити врсти инвалидитета, успорити говор ако је потребно или користити сликовни језик како бисмо јасно изразили своје мисли.
Правила понашања у пракси
У саобраћају и јавном превозу, важно је показати осјетљивост према особама са инвалидитетом. Повећање опреза и придржавање правила која су предвиђена за олакшавање кретања ових особа доприноси стварању инклузивнијег окружења.
Уважавање и подршка
Кључно је пружити подршку и уважавање особама с инвалидитетом, без стварања непотребних препрека или осјећаја сажаљења. Дјеца, посебно, требају бити учена од најмлађих дана да цијене различитости и буду спремна пружити помоћ својим вршњацима с инвалидитетом.
Уз правилну комуникацију, пажњу према предрасудама и подршку, можемо допринијети стварању друштва које уважава и поштује све своје чланове, без обзира на њихове различитости'', упозорава Љиљана А. Рикић, председница Удружења параплегичара и обољелих од дјечије парализе Бијељина.
