Жељана и Александар Драгутиновић из Дијелова, током заједничког шеснаестогодишњег живота остварили су се као родитељи три пута. Имају двије дјевојчице и једног дјечака. Најстарија Јована (14) ученица је осмог разреда Основне школе „Вук Караџић“ Бијељина, Ивана (11) ученица је петог разреда Основне школе „Вук Караџић“, а најмлађи Стефан, миљеник свих, стар је седам мјесеци.
 
Мама Жељана запослена је у фирми „Керамика Јовановић’’ на мјесту књиговође, док је тата Александар запослен у фирми „Мост“ на мјесту грађевинског пословође.
 

Драгутиновићи на почетку разговора за „Семберија инфо“ су истакли да је у данашње вријеме имати троје дјеце право богатство.

 
-У данашње вријеме када многи брачни парови имају једно или двоје дјеце, или пак ниједно, имати троје или више дјеце је право мало богатство. И то је, наравно, највећа срећа која не може да се купи. Како се прије седам мјесеци у нашу породицу „уселио“ пети члан нашег тима, Стефан, поново пролазимо кроз најљепши период родитељства. Сутра, када дјеца одрасту, имаће једни друге и никада неће бити сами. А, ми родитељи можемо очекивати у старости да нам неко покуца на врата или да нас пита за здравље“, казали су Жељана и Александар.
 
-Имати троје дјеце је, заиста, велика срећа, а са друге стране и велика одговорност. Да је лако, није, јер треба обезбиједити дјеци услове за живот, а у исто вријеме бити добар и узоран родитељ. Често смо и психолози, јер имамо Стефана кога муче зубићи, Ивану која улази у пубертет и Јовану коју је  пубертет већ одавно „уздрмао“. Тако да морамо саслушати њихове проблеме, како љубавне, тако и школске. Углавном, у нашој кући никада није досадо, али изнад свега, најважнија је љубав. Ако се волимо, онда нам не пада тешко да урадимо било шта за своје вољене. И наравно, треба да се поштујемо сви узајамно. Такође, сматрамо да су њих троје најбоља и најисправнија одлука коју смо донијели у животу“, истакли су мама Жељана и тата Александар.


 
Најстарија Ивана, поред школе, похађа и школу страних језика, цртања и глуме, а према ријечима родитеља она је њихова умјетничка душа. Ивана, као и њена старија сека похађа школу страних језика, али поред тога тренира одбојку и за сада, како Драгутиновићи казују, једина је у кући спортски орјентисана. Поред свих обавеза сестре помажу око чувања брата и обавеза у кући.  
 
-С обзиром да нас је пуна кућа сви морамо да сарађујемо и учествујемо у кућним обавезама. Стефан захтијева највише пажње, али нас он зато и највише орасположи. Он је, заиста, једна весела и срећна беба. Пошто су кћерке доста старије од бебе, онда оне када немају пуно обавеза око школе и ваннаставних активности, учествују како у чувању брата, тако и у спремању куће“, казује тата Александар.
 

Мама Жељана истиче да им је од раног јутра до касне вечери дан испуњен разним обавезама.

-Пошто живимо у предграђу, а немамо градски превоз, онда морамо по седам - осам пута да одемо у град како бисмо одвезли  дјецу у школу или на ваннаставне активности. Александар први ујутру одлази на посао, а потом и Ивана у школу. За то вријеме ја се бринем о Стефану, спремам доручак и потом одвозим Јовану на њене ваннаставне активности послије којих она иде у школу. Послије подне Ивана се враћа из школе, ја спремам ручак, обављам остале кућне послове и за сво то вријеме се бринемо Стефану. Увече Александар долази са посла, Јована из школе, а Ивану возимо на њене ваннаставне активности. Званично се сви скупимо заједно тек око 21 час, пошто Стефан рано заспи, тај дио вечери посвећујемо кћеркама“, појаснила је за ,,Семберија инфо’’ Жељана Драгутиновић како протиче њихов један уобичајени дан.
 
Брачни пар Драгутиновић истиче да настоје да своје малишане васпитавају да првенствено буду добри, вриједни и одговорни људи.



-Настојимо да им доста причамо и понављамо изнова неке ствари како би то допрло до њихових главица. Са дјецом смо развили узајамно повјерење и код нас нема табу тема. Тако да све, како лијепо, а тако и ружно што им се деси, оне то са нама подијеле. Јована и Ивана су одмалена веома одговорне и самосталне. Од како су кренуле у школу саме воде рачуна о школским предметима, књигама, гардероби...“, казали су поносни родитељи.
 

-Нема веће среће и љубави од оне коју можеш осјетити према свом дјетету и коју дијете може вама да пружи. Што више дјеце, то су већа срећа и љубав, а љубав се уз више дјеце само увећава“, поручили су на крају разговора за „Семберија инфо’’ Драгутиновићи из Дијелова.

(Семберија инфо)