Посљедњих година суочавамо се са растућим феноменом одласка младих у иностранство. Појам одлив мозгова представља озбиљан проблем са којим се многе земље суочавају.

Наши најталентованији људи одлазе због пропале културе, политике или из економских разлога. Осјећају да би њихов таленат више био цијењен негдје у иностранству, у Америци на примјер, док њихова памет никоме није потребна, а понајмање политичарима, јер је такве људе тешко контролисати. Осим тога, дипломе факултета на Западу признатије су него наше, а поједине земље, Словенија на примјер, имају и бесплатно школовање за вриједне студенте.

Подржани СУ од стране родитеља који су разочарани и у знање и у таленат и у памет јер у томе више не виде новац па су те особине постале саме по себи безвриједне, а који при том не знају ни за шта је њихово дијете заиста способно јер не проводе вријеме са њим због повећаног броја радних сати. Млади људи одмах послије завршене средње школе иду у иностранство у потрази за изгубљеним рајем негдје на радним скелама Њемачке или по кухињама мање елитних ресторана хрватског приморја или Малте.

Како спријечити одлазак? Чак и када би се млади и паметни људи послушно учланили у владајуће странке са циљем да изнутра нешто промијене, да се на ваљан начин баве политиком или да учине смисленим живот свог града у сфери културе, али и у другим сферама, тешко да би тиме ишта постигли. Јер, та машинерија је грађена годинама и сваки покушај промјене био би само сузбијан и саботиран. Можда би још једино повећање плата у појединим областима или броја стипендија задржало поједине јер је живот на нашим просторима одавно сведен само на преживљавање.

 Планирам да упишем ликовну академију, смјер графички дизајн у Бањој Луци. Послије академије, планирам да останем у Републици Српској, али да се преселим у неки већи град. Имам жељу да останем у држави јер видим будућност управо овдје, са својом породицом и пријатељима. Немам жељу да одем одавде и не сматрам да за то постоји некаква нарочита потреба, али сам сагласна да држава треба да поради и на политичком и на образовном и на културном и на законодавном плану те да омогући младима више могућности да се истакну и развију како не би одлазили чим напуне осамнаест година, изјавила је ученица средње школе у Угљевику јер и поред групе која одлази још увијек постоји и број младих људи којима је ипак мирисније наше поље.
 
Жана Ђурковић је рођена 25. септембра 2008, у Бијељини. Живи у Угљевику и похађа први разред гимназије. Слика на платну, чита фантастичну књижевност и слуша прогресивни рок.