Српска добија закон о факторингу
Република Српска ускоро ће добити закон о факторингу, који ће фирмама омогућити продају постојећег недоспјелог или будућег краткорочног потраживања, а које је настало кроз продају робе или пружање услуге, што би, између осталог, требало да доведе до веће ликвидности привредних субјеката.
Практично, факторинг је правни посао купопродаје постојећег недоспјелог или будућег краткорочног потраживања насталог на основу уговора о продаји робе или пружању услуга, у коме учествују уступалац, фактор (банка, друштво за факторинг или ИРБ) и дужник.
Суштина је у томе да фактор уз претходни склопљен уговор фирми која има потраживања од некога за продану робу или услугу исплати тај новац, који им се касније врати када се та фактура за продану робу или услугу наплати.
"Доношењем закона о факторингу очекује се повећање наплате потраживања, а тиме и повећање ликвидности, повећање правне сигурности у пословању уговорених страна, повећању конкурентности привредних субјеката, смањењу задужености привредних субјеката и повећању конкуренције у финансијском сектору и снижавању цијене капитала", рекао је за "Независне" Саша Стевановић, економиста.
Истиче да је значајан ефекат овог инструмента могуће потражити у сфери бржег обрта новца у систему БиХ, који у посљедњих 20 година биљежи успоравање, те да је још рано говорити о евентуалним ефектима овог закона, који ће у доброј мјери зависити од финансијске писмености пословне заједнице, доброг управљања ризицима, етике и степена повјерења у приватном сектору.
У образложењу закона о факторингу, између осталог, наведено је да ће допринијети повећању наплате потраживања, а тиме и повећати ликвидност као и правну сигурност у пословању, што би могло довести до повећања инвестиција. Такође, факторинг би требало да повећа конкурентност привредних субјеката, смањи задуженост и повећа конкуренцију у финансијском сектору те снизи цијену капитала.
Оно што би могла бити и највећа предност овог закона по привреду јесте да би мала и средња предузећа која тешко долазе до средстава за ликвидност добила брже и повољније финансирање него кроз кредитну задуженост код банака.
"Мала и средња предузећа традиционално имају отежан приступ банкарским средствима усљед ниске кредитне способности или неадекватних средстава обезбјеђења кредита. За разлику од кредита, гдје се одлука о кредитирању заснива на бонитету предузећа и колатералу који предузеће може да обезбиједи, што је отежавајућа оконост за велики број малих и средњих предузећа, код факторинга квалитет потраживања је испред квалитета колетарала", наводи се, између осталог, у образложењу Приједлога закона о факторингу, који ће посланици Народне скупштине Републике Српске разматрати на сљедећем засједању.
Иначе, РС је посљедња од земаља у региону која доноси посебан закон о факторингу с обзиром на то да у Србији, Хрватској и ФБиХ такав закон постоји већ годинама. Када је ријеч о друштвима за факторинг која ће моћи обављати ове послове, њих ће моћи основати физичка лица и домаћа и страна правна лица, с тим да ће имати обавезу да приликом оснивања уплате основни капитал од 250.000 КМ.
Izvor: Nezavisne
Практично, факторинг је правни посао купопродаје постојећег недоспјелог или будућег краткорочног потраживања насталог на основу уговора о продаји робе или пружању услуга, у коме учествују уступалац, фактор (банка, друштво за факторинг или ИРБ) и дужник.
Суштина је у томе да фактор уз претходни склопљен уговор фирми која има потраживања од некога за продану робу или услугу исплати тај новац, који им се касније врати када се та фактура за продану робу или услугу наплати.
"Доношењем закона о факторингу очекује се повећање наплате потраживања, а тиме и повећање ликвидности, повећање правне сигурности у пословању уговорених страна, повећању конкурентности привредних субјеката, смањењу задужености привредних субјеката и повећању конкуренције у финансијском сектору и снижавању цијене капитала", рекао је за "Независне" Саша Стевановић, економиста.
Истиче да је значајан ефекат овог инструмента могуће потражити у сфери бржег обрта новца у систему БиХ, који у посљедњих 20 година биљежи успоравање, те да је још рано говорити о евентуалним ефектима овог закона, који ће у доброј мјери зависити од финансијске писмености пословне заједнице, доброг управљања ризицима, етике и степена повјерења у приватном сектору.
У образложењу закона о факторингу, између осталог, наведено је да ће допринијети повећању наплате потраживања, а тиме и повећати ликвидност као и правну сигурност у пословању, што би могло довести до повећања инвестиција. Такође, факторинг би требало да повећа конкурентност привредних субјеката, смањи задуженост и повећа конкуренцију у финансијском сектору те снизи цијену капитала.
Оно што би могла бити и највећа предност овог закона по привреду јесте да би мала и средња предузећа која тешко долазе до средстава за ликвидност добила брже и повољније финансирање него кроз кредитну задуженост код банака.
"Мала и средња предузећа традиционално имају отежан приступ банкарским средствима усљед ниске кредитне способности или неадекватних средстава обезбјеђења кредита. За разлику од кредита, гдје се одлука о кредитирању заснива на бонитету предузећа и колатералу који предузеће може да обезбиједи, што је отежавајућа оконост за велики број малих и средњих предузећа, код факторинга квалитет потраживања је испред квалитета колетарала", наводи се, између осталог, у образложењу Приједлога закона о факторингу, који ће посланици Народне скупштине Републике Српске разматрати на сљедећем засједању.
Иначе, РС је посљедња од земаља у региону која доноси посебан закон о факторингу с обзиром на то да у Србији, Хрватској и ФБиХ такав закон постоји већ годинама. Када је ријеч о друштвима за факторинг која ће моћи обављати ове послове, њих ће моћи основати физичка лица и домаћа и страна правна лица, с тим да ће имати обавезу да приликом оснивања уплате основни капитал од 250.000 КМ.
Izvor: Nezavisne
