Свјетски дан борбе против ХИВ-а одржава се 1. децембра сваке године од 1988, под покровитељством Свјетске здравствене организације (СЗО). Осим подизања свијести јавности о инфекцији ХИВ-ом посебно се истичу и достигнућа постигнута у превенцији заразе ХИВ-ом, али и доступности терапије којом се постиже готово нормално очекивано трајање живота као у здравој популацији. Међународни симбол свјесности и подршке је црвена тракица.
 
ХИВ у јеку пандемије ковида
 
Глобална епидемија ХИВ-а није готова и можда се убрзава за вријеме пандемије ковида-19, с разарајућим утјицајем на заједнице и земље. У 2019. години у свијету је живјело 38 милијона људи заражених ХИВ-ом. Свака пета особа која живи с ХИВ-ом није свјесна своје инфекције, а свака трећа особа која се лијечи ХИВ-ом доживјела је поремећај у пружању услуга лијечења ХИВ-ом, тестирања и превенције, посебно дјеце и адолесцената. У 2019. години 690.000 људи умрло је од узрока повезаних с ХИВ-ом, а 1,7 милиона људи је новозаражено, при чему се готово два од три (62%) ових нових инфекција догодило међу кључним популацијама и њиховим партнерима, подаци су Свјетске здравствене организације.
 
Упркос значајним напорима, напредак у повећању броја ХИВ услуга већ је застајао прије пандемије ковид-19. Успоравање напретка значи да ће свијет пропустити циљеве "90-90-90" за 2020. годину, који су требали осигурати да: 90% људи који живе с ХИВ-ом буду свјесни свог статуса; 90% људи којима је дијагностикован ХИВ лијечи се; и 90% свих људи који се лијече учествују у вируса. Недостатак ових средњих циљева учиниће још тежим постизање краја ХИВ-а до 2030. године, истакнуто је.

 
Ковид и економски услови као посљедица ковида додатно усложњавају и рад здравственим радницима у првој линији пружања континуиране, висококвалитетне услуге свима који их требају. Према изворима из Свјетске здравствене организације, од јула ове, 2020. године, једна трећина људи на лијечењу ХИВ-а имала је прекиде у лијечењу.
 
Процијењено је да тренутно у свијету 38-40 милиона људи живи са ХИВ-ом. Од тога 1, 7 милиона је новозаражених у прошлој години, а тај број је исти или вјероватно већи у овој 2020. години.  Лани је 690.000 људи умрло од болести повезаних са ХИВ-ом у свијету.
 
Према подацима Завода за јавно здравство Федерације БиХ до краја 2019. године у ФБиХ је регистровано укупно 237 особа којима је дијагностикована ХИВ инфекција, од којих је 101 развило ХИВ, а у истом раздобљу умрла је 51 обољела особа. У 2019. години, у Федерацији БиХ је 14 новодијагностикованих, од чега су четири обољела развила ХИВ.
 
У Републици Српској регистроване су укупно 132 особе од ХИВ-а, а током прошле године пријављено је десет новообољелих, подаци су Института за јавно здравство Републике Српске. Највећи број је регистрован у доби 30-39 година, а према полној структури 80 одсто ХИВ серопозитивних особа су мушког пола. До сада су у Републици Српској од посљедица ХИВ-а умрле 24 обољеле особе.
 
У Свјетској здравственој организацији сматрају да је сада вријеме да се направи искорак у одговору на ковид-19 и враћању на планове да се ширење ХИВ-а укине до 2030. Државе чланице СЗО су позване да унаприједе и обнове борбу против АИДС-а, са широм здравственом заштитом и одговорима на пандемију. Један од примјера је осигуравање вишемјесечних рецепата за лијекове против ХИВ-а ради заштите здравља људи који се лијече ХИВ-ом и смањења оптерећења здравствене службе, али и додатно потицање на заштиту медицинског особља и здравствених радника који пружају помоћ ХИВ обољелим. Такође, потребно је пружити више информација и помоћ адолесцентима и младим, укључују особе које се дрогирају, хомосексуалце, трансродне особе и особе у затворима, који су несразмјерно више погођени ХИВ-ом.
 
Како се вирус ХИВ-а (не) преноси?
 
Како наводе стручњаци ИНЗ-а, Свијет је постигао значајан напредак од касних 1990-их, али ХИВ остаје главно глобално јавноздравствено питање. И као и многи други главни здравствени проблеми, и он се суочава с додатним изазовима током пандемије ковид-19, јер се услуге превенције, тестирања, лијечења и његе ХИВ-а, посебно у земљама с осјетљивим здравственим системима, значајно смањују или прекидају током глобалне ковид пандемије.
 
Босна и Херцеговина спада у групу земаља са ниском преваленцом ХИВ-а, мањом од један посто (1%) у општој популацији и мањом од пет посто (5%) у популацији са ризиком.
 
Вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ) име је вируса који узазива синдром стечене имунодефицијенције (АИДС). АИДС је узнапредовали стадиј инфекције ХИВ-ом који напада одрамбени систем организма с посљедичним развојем специфичних заразних и малигних болести. Болест је заразна и засад неизљечива. Вирус ХИВ-а се преноси сексуалним односима без употребе заштите – кондома, кориштењем туђег прибора за интравенско убризгавање дрога, тетовирањем зараженом иглом или са инфициране мајке на дијете за вријеме трудноће, порода или дојењем.
 
Битно је знати да се вирус ХИВ-а не преноси руковањем, грљењем, пољупцем у образ, контактом са предметима у јавним телефонским говорницама, аутобусу и возу, новцем, употребом јавних тоалета, базена, тушева, сауна, кашљањем, кихањем, контактом коже са сузама или слином, лијечењем у болницама, амбулантама и код стоматолога, пружањем прве помоћи, фризерским и козметичким третманима, бушењем ушију - уз редовне хигијенске мјере, као ни огреботинама и угризом домаћих животиња, те убодом инсеката. Главне мјере превенције заразе ХИВ-ом су едукација, заштита и тестирање.

Семберија инфо