Српска православна црква добија новог поглавара :: Semberija INFO ::

 

Српска православна црква добија новог поглавара


БЕОГРАД - Свети архијерејски сабор Српске православне цркве (СПЦ) за избор новог, 46. српског патријарха заказан је за данас.

Почеће светом архијерејском литургијом у Храму Светог Саве у Београду, а изборни сабор биће одржан у крипти овог храма. Литургијом ће началствовати Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, предсједавајући Светог архијерејског синода, уз саслужење отачаствених архијереја.

Светим архијерејским сабором СПЦ-а, на којем би требало да буде изабран нови патријарх, предсједаваће Његово преосвештенство епископ сремски Василије, умјесто Његовог преосвештенства епископа шабачког и администратора Епархије ваљевске Лаврентија, који је јуче хоспитализован у Клиничком центру Србије у Београду.

Највећи број владика већ јуче је стигао у Београд. Ово ће, иначе, бити први пут да се сабор одржава на некој локацији ван Патријаршије, а разлог за то што је изабран Храм Светог Саве је пандемија ковида.



Подсјетимо, одлуку о сазивању изборног сабора донио је крајем децембра Свети архијерејски синод, након што се 20. новембра упокојио Нјегова светост патријарх Иринеј послије здравствених компликација изазваних вирусом корона.

Према Уставу СПЦ-а, српског патријарха бирају епископи на изборном сабору, а кандидат може бити свако ко је епархијски епископ најмање пет година.

Од 47 активних и пензионисаних владика који ће гласати, њих 31 испуњава услов да заузме мјесто српског патријарха јер имају више од пет година епархијске службе.

Према процедури, Сабор, чији су равноправни чланови сви митрополити и епископи СПЦ-а, бира тројицу кандидата тајним гласањем. За рад је потребно учешће најмање двије трећине чланова Светог архијерејског сабора СПЦ-а.

Они се заклињу да ће водити рачуна само о добру и интересу Цркве, народа и отаџбине, те да ће гласати за најбољег. Потом се гласа тајно, листићима, а сваки од тројице кандидата за новог патријарха мора добити више од половине гласова те стога приликом избора постоје најмање два круга гласања.

Када се сазнају имена тројице кандидата који су добили натполовичну већину, прелази се на бирање апостолским жријебом током службе призива Светог духа.

Током те службе, коју служи најстарији архијереј по хиротонији, листићи с именима тројице кандидата стављају се у засебне коверте, а оне се затим стављају у Јеванђеље. Суштина овог чина је у вјеровању да су чланови Сабора изабрали кандидате према људским врлинама, а да је Божја воља који је од њих тројице достојан трона патријарха српског.

У тачно одређеном дијелу службе један од монаха, којег је за то изабрао Сабор, извлачи коверту с именом новог патријарха. Према сазнањима, то ће на овом изборном сабору бити отац Матеј из манастира Сисојевац.

"Реч је о једном од најугледнијих монаха СПЦ-а. Он ће бити задужен да, по традицији, између три коверте кандидата са највише гласова извуче име новог патријарха. Отац Матеј се сматра једним од највећих духовника у Српској цркви и истинским Божјим човеком", кажу у СПЦ-у.

Иако је мјесто избора новог патријарха СПЦ-а промијењено, односно неће бити у патријаршијској сали, начин устоличења је остао исти јер ће се нови поглавар трећи пут добити апостолским жријебом. Први у духу те апостолске традиције 1990. изабран је тадашњи епископ рашко-призренски Павле, а 2010. и његов насљедник Иринеј.

Овај изборни систем подразумијева да, поред гласова владика, један од тројице кандидата који добије натполовичну већину Сабора треба да има и срећу, јер коверат са његовим именом с Јеванђеља мора да извуче изабрани монах.

Митрополит дабробосански и чувар патријаршијског трона СПЦ-а Хризостом каже да ће се и устоличење 46. патријарха обавити у Пећкој патријаршији, а Синод ће одлучити када - можда на јесен. Блаженопочивши патријарх српски Иринеј, подсјетимо, сахрањен је 22. новембра у крипти Храма Светог Саве у Београду.

ФАКТИ

Србија је досад имала 45 поглавара СПЦ-а. Српска патријаршија успостављена је 1920. године, а од тада су на њеном челу били:

- патријарх Димитрије 1920-1930.

- патријарх Варнава 1930-1937.

- патријарх Гаврило 1938-1950.

- патријарх Викентије 1950-1958.

- патријарх Герман 1958-1990.

- патријарх Павле 1990-1009.

- патријарх Иринеј 2010-2020.

​Независне новине