САРАЈЕВО - Централна банка БиХ (ЦББиХ) објавила је први круг пројекција кључних макроекономских варијабли за 2021. и 2022. годину, а процјењује се да ће економски раст у текућој и нередној години, бити нешто снажнији у односу на пројекције из новембра 2020.

Пројекције су лани рађене на основу доступних података са половине 2020. године.

Према актуелној пројекцији, у 2021. години се очекује раст економске активности од 3,4 одсто, што је за 70 базних поена више од пројекције прије шест мјесеци.

Иако је почетак 2021. године такође под утицајем „коронакризе“, снажнији од очекиваног опоравак у одређеним показатељима високе фреквенције, попут индустријске производње и извоза роба, у првом кварталу, упућује на динамичнију економску активност у 2021. години.

-На више су биле ревидиране и пројекције варијабли које представљају страну потражњу, а које преузимамо од релевантних спољних извора. То је, такође, утицало на оцјену да ће економска активност у БиХ у 2021. години бити снажнија него се очекивало крајем 2020. године. Пројекција економског раста за 2022. годину је ревидирана на више за 40 базних поена, у односу на други круг пројекција из 2020. Године – саопштила је Централна банка.

Уз ове корекције пројицираних стопа економске активности на више, ниво реалног БДП-а из 2019. године би се готово могао достићи већ крајем 2021. године. Раст личне потрошње у 2021. години је заснован на позитивним показатељима везаним за тржиште рада, те је пројицираном паду броја незапослених, благом расту запослености и просјечне нето плате, те расту дознака из иностранства.

-У односу на претходни круг пројекција, благо смо кориговали на више опоравак личне потрошње до краја 2022. године, јер се показало да смо били нешто песимистичнији у односу на стварно стање у 2020. години, у погледу флексибилности тржишта рада и брзине опоравка, посебно услужног сектора. Ипак, и даље смо прилично конзервативни у погледу тренда у стопи незапослености, али и брзине којом би се радна снага из БиХ могла запошљавати у ЕУ у кратком року, што утиче на личну потрошњу – наводе у ЦББиХ.

Према првим расположивим подацима за 2021. годину, раст извоза роба и нешто спорији опоравак домаће потражње (који успорава раст увоза) ће резултирати мање негативним доприносом нето извоза расту БДП-а. Са растом економске активности, у 2022. години очекује се поновно продубљавање спољнотрговинског дефицита.

Раст прихода од туризма је пројициран и у 2021. години, али интензивирање тренда не очекује се прије друге половине 2022. године.

У претходном кругу пројекција, раст БДП-а у 2021. години се ослањао и на раст државне потрошње.

-У овом кругу пројекција смо ревидирали наниже позитивни утицај који ће владина потрошња имати на економску активност у 2021. години.

Прво тромјесечје текуће године је обиљежено пооштравањем мјера рада пословних субјеката, претежно из услужног сектора, што је додатно утицало на фискалне приходе, и продужило субвенционисање. У средњем и дугом року би интензитет државне потрошње могао бити додатно ограничен висином јавног дуга, али и доспјелим обавезама везаним за сервисирање јавног дуга – наводе у ЦББиХ.

У пројекцијском периоду очекује се благи раст инфлације.

Према пројекцијама, раст цијена током 2021. године би ће под утицајем повећања цијена превоза, слиједом очекиваног раста цијена енергената на међународним тржиштима.

-Јачање утицаја домаће агрегатне потражње на потрошачке цијене очекујемо у 2022. години. Пројекције инфлације су конзистентне са пројицираним трендом у економској активности. Међутим, цијене су, у тренутним околностима, подложне снажнијим шоковима, те би се пројекција инфлације у наредним периодима, могла знажно ревидирати на више – наводи ЦББиХ у пројекцији.

Фактори који би могли узроковати инфлаторни шок су наставак раста цијена глобалног транспорта роба, снажан могући раст цијена метала, и снажне промјене у девизним курсевима валута значајних за међународну размјену роба.

-Наше досадашње пројекције су се показале врло објективним, чак и у ванредним околностима каква је пандемија, па је одступање у пројекцији реалног БДП-а за 2020. годину било свега 20 базних поена изнад прелиминарних службених података. Међутим, не налазимо се у класичном пословном циклусу, те и даље наглашавамо да су оцијењене и процјењене вриједности БДП-а и његових компоненти, те и осталих макроекономских варијабли, изложене изузетно високом степену неизвјесности, који је везан уз развој епидемиолошке ситуације, односно успјеха у сузбијању ширења вируса и истовременог поступног реактивирања економских активности – истакли су.

Додају да је њихова оцјена могућих одступања од тренутне пројекције економске активности је и даље избалансирана.

-Од фактора који би могли доприносити ревизији пројекције економске активности на више већ у другом кругу пројекција у 2021. години издвајамо очекивану знатно вишу процијепљеност становништва до краја текуће године, снажан раст индустријске производње, и опоравак сектора услуга који је везан за долазак иностраних туриста.Са друге стране, снажан инфлаторни шок би могао одгодити опоравак личне потрошње, што би био и ефекат новог вала пандемије и ограничавање кретања становништва. Додатно, сужавање фискалног простора би могло негативно утицати на јавне инвестиције, а продужавање периода слабе економске активности би успоравао кредитну активност банака – закључују у ЦББиХ.

​Глас Српске