БАЊАЛУКА - Неодрживо је да држава буде највећи послодавац у земљи, каже Емануел Салинас, шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ.

"Да би главни послодавац постао приватни сектор, пословно окружење се радикално мора промијенити. Ако као послодавац морате дане проводити само да попуните папире или да се суочавате с неефикасном администрацијом, онда немате велики мотив да отварате фирме", рекао је Салинас у интервју за "Независне".

НН: Много људи напушта БиХ. Како Свјетска банка види тај проблем?

САЛИНАС: То је највећи изазов који има ова земља. Ја то могу описати као велику трагедију. Људи су највећа вриједност ове земље. Трагедија одласка није само у томе што људи траже боље плаћене послове, него једноставно јер сматрају да овдје не виде довољно квалитетан живот за себе и своју породицу. БиХ то не може себи приуштити. Тај проблем мора ријешити ова генерација јер би у супротном наредној генерацији тај проблем заиста могао бити нерјешив.

НН: Мени се чини да су елите први пут схватиле колико је људски капитал значајан. Мислите ли да то може довести до промјене политичке парадигме?

САЛИНАС: Надам се да да. Проблем је што за овај проблем не постоје једноставна рјешења. Да бисте га ријешили, морате примијенити много различитих мјера истовремено. Рецимо, квалитет образовног система, отварање много добрих радних мјеста у приватном сектору. Нико се неће одушевити да цијели живот овдје ради као конобар.

НН: Како видите тај проблем?

САЛИНАС: Велики проблем је што је сада држава највећи послодавац у земљи. То је неодрживо због много разлога. То ствара проблем у образовном систему зато што кад се људи образују с намјером да се запосле у администрацији, стиче се утисак да је важније кога знате од оног шта знате. Значи, стварају се негативни потицаји у образовном систему, на тржишту рада и слично. А то је само један од аспеката. Да би главни послодавац постао приватни сектор, пословно окружење се радикално мора промијенити. Ако као послодавац морате дане проводити само да попуните папире или да се суочавате с неефикасном администрацијом, онда немате велики мотив да отварате фирме. Ваша администрација мора да постане сервис привреде, а не њен наредбодавац. А та транзиција се још није десила.

НН: Осим тога, послодавци се жале на висока оптерећења на рад, зар не?

САЛИНАС: Тачно је то, само није то једини проблем. Рецимо, да смо то ријешили. Имају ли послодавци добро обучену радну снагу? Ми смо уочили велики раскорак између оног што образовање нуди и оног што послодавцима треба. А имајте на уму и да се профил занимања брзо мијења и да ће требати и бројне додатне вјештине.

НН: Како то изгледа у пракси, рецимо на примјеру "Жељезница РС", с обзиром на то да сте учествовали у том пројекту?

САЛИНАС: С властима РС смо разговарали о реструктурисању "Жељезница". Предузеће је пружало лошу услугу. Израчунали смо да свако појединачно путовање по путнику према субвенцијама које су издвајане кошта 180 марака. То је неодрживо. А узрок су бројне неефикасности. Један од разлога је превише људи за непотребне послове. Али да не будем погрешно схваћен, није питање само бројева, проблем је квалификованости потребне за ефикасне операције у предузећу.

НН: Да ли сте задовољни оним што сте до сада постигли?

САЛИНАС: Морам да кажем да је досадашњи ток реконструкције ишао боље него што смо очекивали. Чак мислим да то што смо постигли може да буде примјер за друга јавна предузећа. Кључно је што је Влада озбиљно схватила шта треба урадити, а истовремено смо водили рачуна да нам се исти проблеми не појављују на мала врата. Рецимо, да на једној страни радимо на ефикасности радне снаге, а да истовремено дође до запошљавања нових људи на непотребна радна мјеста.

НН: Посебно кад су избори, зар не?

САЛИНАС: Тачно. Такође, дио успјеха је објашњење зашто су мјере које предузимамо потребне и какав резултат очекујемо. Ту мислим да можемо још и више, јер јавност треба да зна шта се дешава и због чега се то ради.

НН: Хоће ли бити реформе здравственог сектора?

САЛИНАС: Ми смо спровели једно испитивање јавног мњења колико су грађани задовољни услугама. Открили смо да је скоро осам од десет људи у БиХ незадовољно квалитетом, и то због немогућности или кашњењима у лијечењу, додатних трошкова које људи плаћају из властитог џепа итд.

НН: Да ли је и корупција проблем?

САЛИНАС: Корупција је један од узрока оваквог стања. Покренули смо дијалог о овој теми с властима РС, а вјероватно ће сличан дијалог бити потребан и у другом ентитету. Циљ нам је да реформишемо комплетан систем. А ако смо озбиљни у тој намјери, онда то стварно мора да буде дубока и корјенита реформа. Основни циљ мора да буде повећање сатисфакције корисника здравствених услуга и ефикасно кориштење постојећих ресурса. Притом, БиХ је земља с највећим трошковима здравственог система у региону. Значи, не само да је услуга лоша, него је још и прескупа. Даље, потребно нам је и здравствено особље које ће на бољи начин одговорити потребама клијената, односно корисника. Како бисмо могли спроводити ову реформу, мораћемо мјерити све ове показатеље као индикатор како се ствари одвијају. Сада смо на почетку. Охрабрени смо јер прије годину дана нико није ни причао о овоме унутар власти, а сада се о томе озбиљно разговара.

НН: Које су Ваше препоруке? Дизање пореза или неке друге мјере.

САЛИНАС: Не дизање пореза, никако. Морамо поћи од побољшања законског система. Дио закона морамо измијенити, а дио нових усвојити. Мора се извршити и институционална реорганизација начина на који дио здравствених услуга функционише. Морамо увести мјерила по којима ћемо пратити напредак. Мораћемо размислити о томе како мотивисати раднике у здравственом сектору да испуне мјерила. Такође, веома је важно увођење одговорности како се јавни ресурси користе. Дао сам вам један пресјек неких од мјера које морамо увести. Међутим, и даље нам недостаје визија како ваше власти виде здравствени систем за пет или десет година.

НН: То је та фамозна политичка воља, зар не?

САЛИНАС: У ствари, много више од тога. Какав здравствени систем ви желите? То је основно питање. То морамо прво разјаснити како бисмо онда могли почети с реформама. То је важно јер ће оне бити веома дубоке. Ако не буде било јасне визије, онда је тешко постићи жељени циљ. Нема једноставних и брзих рјешења. Рецимо, ваш примјер повећања такси. Ако то урадите, онда власти могу тај новац да погрешно искористе и да се на крају реформе нађете у горој ситуацији од које сте кренули

Независне новине/Д.Шајиновић