Сремски Карловци: Егзотика Дворске баште
У овом Споменику природе у Сремским Карловцима као најдекоративнија стабла четинарских врста истичу се бијели, црни и вајмутов бор, а краси га и џиновска туја.
Скоро свака улица, кућа или зграда у Сремским Карловцима свједоче о богатом насљедству српске културе и духовности. Један у низу бисера овог, како неки воле да истакну, виноградарског града омеђеног обронцима Фрушке горе с једне стране и Дунав с друге, јесте и Дворска башта подигнута по угледу на бечке паркове прије 173 године.
Башта се некада, као и данас, користила као учионица у природи карловачких ђака. Простире се на два нивоа. У горњем дијелу су спортско-рекреатвни садржаји, а у доњем шеталишта.
Кажу да су учени Срби из цијелог свијета доносили у Башту ријетко дрвеће и друго биље. Красиле су је палме, лимун, поморанџе, агава, араукарија и друго егзотично биље које је преко зиме држано у зимовнику. У подруму се чувао лед који је зими доношен са Дунава, а током љета употребљаван за хлађење посластица. Имала је Башта и свој расадник борова и смреке, а наплаћивала се и услуга чувања егзотичног биља. Данас све то може да се види на старим разгледницама од прије Првог свјетског рата, које нам је показала Јасна Маширевић Атанацковић, дипл. инжењер хортикултуре, члан Друштва за његовање традиција и развој Сремских Карловаца.
Од свог настанка Дворска башта је један од најврједнијих објеката вртне архитектуре у покрајини. Под заштиту државе као Природни споменик стављена је 1974. године. Покрајински завод за заштиту природе (ПЗЗП) 2010. године урадио је ревизију и предложио да граница заштите Споменика природе „Дворска башта”, који представља објекат природног и културног наслеђа наше земље, обухвати 7,29 хектара.
– Анализом парка забиљежено је 115 врста дрвенастог биља, од тога 21 четинар и 94 лишћара. У парку преовладава листопадно дрвеће. Најзаступљеније врсте су: софора, дудовац, сребрна липа, трновац, кисело дрво, клен и црни јасен. Великом старошћу и љепотом крошњи истичу се стабла мечије леске и сребрне липе, а посебно интересантна, због своје ријетке заступљености у нашој земљи су стабла птерокарије. У нашим парковима ријетко се срећу питоми кестен, брекиња, граб, грабић и буква које су присутне у Дворској башти, наводи у Студији заштите Мирјана Млађеновић, дипл. инж. хортикултуре.
Међу најдекоративнијим стаблима четинарских врста истичу се стабло бијелог бора, црни бор, вајмутов бор и џиновска туја у близини фонтане. На простору некадашњег расадника, заостала су стабла гинка и пауловније.
Спрат жбуња граде: клека, тиса, магнолија, махонија, обична лијеска, сиријски хибискус, суручица, керија, јапанска дуња... Као покривач тла у засјењеним дијеловима парка јавља се бршљан, а има и пузавица.
– У првом поглављу историје, у доба Арсенија ИВ Јовановића Шакабенте и касније, Дворска башта је утилитарни врт, који захваљујући бризи митрополита Павла Ненадовића израста у лијепо уређену башту са воћњаком. Године 1794. професор Карловачке гимназије постаје Андрија Волни који уводи метод очигледне наставе и подстиче интересовање за ботанику. Ново поглавље у историји Дворске баште обиљежио је патријарх Јосиф Рајачић који издваја површину од 6,97 ха и позива архитекту из Беча да изради пројекат. До Другог свјетског рата Башта је била уредно одржавана од стране стручних баштована. Била је у власништву Патријаршије до послије Другог свјетског рата када је национализована, наводи се у Студији заштите ПЗЗП.
– Пропадање Баште почело је доласком војске 1944. године која се у њој задржала до 1953. Војска је у парку држала тешко наоружање, топове, тенкове… Мој отац, шумарски инжењер Лазар Маширевић, службеник у НП „Фрушка гора”, ишао је са колегом код др Гојка Николиша, санитетског генерал-пуковника, народног хероја и предратног ђака карловачке гимназије, да би га молили да војска изађе из парка. Саслушао их је. Ништа им није рекао, али је војска почела постепено да се исељава, – објашњава Јасна Маширевић Атанацковић и додаје да је након тога наступио период опоравка.
Војска је предала парк општини која повјерава објекат на управљање Националном парку. Тада је основан расадник садног материјала, почела је оправка и адаптација грађевинских објеката, попуњен дендролошки састав. Године 1959. горњи плато је уступљен спортском друштву Стражилово.
Од 1974. НП „Фрушка гора” није бринуо о Споменику природе онако како он то заслужује, каже наша саговорница уз напомену да се прије шест година урушио кров зимовника, неке биљке су се осушиле, док се фонтана само назире. Међутим, вјерује да је заједничким трудом цркве и друштва могуће вратити Карловцима арборетум какав је некада био и какав заслужује да буде.
Политика
Скоро свака улица, кућа или зграда у Сремским Карловцима свједоче о богатом насљедству српске културе и духовности. Један у низу бисера овог, како неки воле да истакну, виноградарског града омеђеног обронцима Фрушке горе с једне стране и Дунав с друге, јесте и Дворска башта подигнута по угледу на бечке паркове прије 173 године.
Башта се некада, као и данас, користила као учионица у природи карловачких ђака. Простире се на два нивоа. У горњем дијелу су спортско-рекреатвни садржаји, а у доњем шеталишта.
Кажу да су учени Срби из цијелог свијета доносили у Башту ријетко дрвеће и друго биље. Красиле су је палме, лимун, поморанџе, агава, араукарија и друго егзотично биље које је преко зиме држано у зимовнику. У подруму се чувао лед који је зими доношен са Дунава, а током љета употребљаван за хлађење посластица. Имала је Башта и свој расадник борова и смреке, а наплаћивала се и услуга чувања егзотичног биља. Данас све то може да се види на старим разгледницама од прије Првог свјетског рата, које нам је показала Јасна Маширевић Атанацковић, дипл. инжењер хортикултуре, члан Друштва за његовање традиција и развој Сремских Карловаца.
Од свог настанка Дворска башта је један од најврједнијих објеката вртне архитектуре у покрајини. Под заштиту државе као Природни споменик стављена је 1974. године. Покрајински завод за заштиту природе (ПЗЗП) 2010. године урадио је ревизију и предложио да граница заштите Споменика природе „Дворска башта”, који представља објекат природног и културног наслеђа наше земље, обухвати 7,29 хектара.
– Анализом парка забиљежено је 115 врста дрвенастог биља, од тога 21 четинар и 94 лишћара. У парку преовладава листопадно дрвеће. Најзаступљеније врсте су: софора, дудовац, сребрна липа, трновац, кисело дрво, клен и црни јасен. Великом старошћу и љепотом крошњи истичу се стабла мечије леске и сребрне липе, а посебно интересантна, због своје ријетке заступљености у нашој земљи су стабла птерокарије. У нашим парковима ријетко се срећу питоми кестен, брекиња, граб, грабић и буква које су присутне у Дворској башти, наводи у Студији заштите Мирјана Млађеновић, дипл. инж. хортикултуре.
Међу најдекоративнијим стаблима четинарских врста истичу се стабло бијелог бора, црни бор, вајмутов бор и џиновска туја у близини фонтане. На простору некадашњег расадника, заостала су стабла гинка и пауловније.
Спрат жбуња граде: клека, тиса, магнолија, махонија, обична лијеска, сиријски хибискус, суручица, керија, јапанска дуња... Као покривач тла у засјењеним дијеловима парка јавља се бршљан, а има и пузавица.
– У првом поглављу историје, у доба Арсенија ИВ Јовановића Шакабенте и касније, Дворска башта је утилитарни врт, који захваљујући бризи митрополита Павла Ненадовића израста у лијепо уређену башту са воћњаком. Године 1794. професор Карловачке гимназије постаје Андрија Волни који уводи метод очигледне наставе и подстиче интересовање за ботанику. Ново поглавље у историји Дворске баште обиљежио је патријарх Јосиф Рајачић који издваја површину од 6,97 ха и позива архитекту из Беча да изради пројекат. До Другог свјетског рата Башта је била уредно одржавана од стране стручних баштована. Била је у власништву Патријаршије до послије Другог свјетског рата када је национализована, наводи се у Студији заштите ПЗЗП.
– Пропадање Баште почело је доласком војске 1944. године која се у њој задржала до 1953. Војска је у парку држала тешко наоружање, топове, тенкове… Мој отац, шумарски инжењер Лазар Маширевић, службеник у НП „Фрушка гора”, ишао је са колегом код др Гојка Николиша, санитетског генерал-пуковника, народног хероја и предратног ђака карловачке гимназије, да би га молили да војска изађе из парка. Саслушао их је. Ништа им није рекао, али је војска почела постепено да се исељава, – објашњава Јасна Маширевић Атанацковић и додаје да је након тога наступио период опоравка.
Војска је предала парк општини која повјерава објекат на управљање Националном парку. Тада је основан расадник садног материјала, почела је оправка и адаптација грађевинских објеката, попуњен дендролошки састав. Године 1959. горњи плато је уступљен спортском друштву Стражилово.
Од 1974. НП „Фрушка гора” није бринуо о Споменику природе онако како он то заслужује, каже наша саговорница уз напомену да се прије шест година урушио кров зимовника, неке биљке су се осушиле, док се фонтана само назире. Међутим, вјерује да је заједничким трудом цркве и друштва могуће вратити Карловцима арборетум какав је некада био и какав заслужује да буде.
Политика
