Руски ракетни напади у близини пољске границе показују колико нас дијели од уласка НАТО у сукоб, пише њемачка штампа. Са друге стране, развој на ратишту у Украјини сугерише да би ускоро могло доћи до некаквог споразума.

Руска армија је у недјељу са више од тридесет пројектила гађала војни полигон Јаворив недалеко од Лавова – само двадесетак километара од пољске границе. Према украјинским изворима, убијено је најмање 35 људи, док је 134 рањено. Према Москви, у нападу је убијено "до 180 страних плаћеника", пише ДW.
 
Полигон је раније служио за војне вјежбе украјинске војске са чланицама НАТО, а инструктори НАТО и САД су тамо обучавали украјинске војнике.
 
"Уколико Москва, како је најављено, нанишани и испоруке оружја са Запада, онда би могло доћи до нових удара у близини источне границе НАТО", пише Франкфуртер алгемајне цајтунг.
 
"Не треба пасти на ту провокацију, али не треба бити ни заплашен. Што рат више напредује, све је вјероватније да ће руске трупе упасти и у западни дио земље."
 
"С обзиром на тренутне војне проблеме и снагу НАТО, чак би и за погибељног ратног господара какав је Путин био једва изгледан подухват да сада још уђе у конфронтацију са НАТО. Запад би требало да остане при својој стратегији: Видљиво и вјеродостојно осигурање источног крила, праћено посредном подршком Украјини", оцјењује франкфуртски лист.
 
Путин нападима код Лавова шаље поруке у више праваца, сматра коментатор Лудвигсбургер крајсцајтунга: "Украјинцима поручује да ни на западу земље нису сигурни. Али то је и порука за НАТО, јер су на полигону наводно били страни инструктори и посматрачи. Путин није спреман да трпи инострану војну помоћ за Украјину, и нападом подвлачи пријетњу да ће прекинути испоруке оружја властима у Кијеву."
 
Ракетирање код пољске границе показује "да се Запад креће по танкој жици", пише лист Штутгартер нахрихтен.
 
"Јасно је да би НАТО морао да реагује на евентуални руски удар на пољску и тиме сопствену територију. Али, уколико НАТО гарантује забрану летења изнад Украјине, тиме би се обавезао да пуца на руске борбене авионе. Тиме свјетски рат не би био питање километара, него сати."
 
Лист Мителдојче цајтунг види стратешке грешке Кремља јер је потцијењена спремност Украјине на отпор, а прецјењено проруско расположење у тој земљи. Руско становништво уз то пати под санкцијама.
 
"У томе се састоји неочекивана шанса за украјинско предсједника Зеленског. Кремљ још једино рачуна на ратну побједу. Украјина насупрот томе може једино да се нада рјешењу за преговарачким столом – до тада, мора да се опире нападима, то Зеленски зна."
 
Вријеме је да се "изгради мост" ка Путину, пише Зидвест пресе: "Не из саосјећања са Путином, него да би се патње у Украјини што прије окончале. Мост не би замијенио санкције, већ им био придодат", пише лист.
 
То би могло овако да изгледа: "Затежемо дизгине јаче, али их попуштамо ако Путин дође за преговарачки сто. Запад мора да дела, а не само да реагује на Путина."