НА ДАНАШЊИ ДАН ПОЧЕЛА ЈЕ БИТКА НА КОШАРАМА
Тачно пре 23 годину, 9. априла 1999. године, у јеку НАТО агресије на СР Југославију, почела је битка на Кошарама. Овог пута годишњица битке, коју је време сврстало у ранг славних борби из претходних ратова, обележава се у ванредном стању, проглашеном због пандемије вируса корона.
Наравно, ратна страдања и болест макар и опасна по живот не могу се поредити, али и тада, као и сада, до изражаја долазе храброст и одлучност, самопожртвовање и снага личног примера.
Битка на Кошарама названа је по караули „Кошаре”, која се налазила на истоименом топониму на југословенско-албанској граници, „изнад” Ђаковице. Почела је офанзивом здружених снага НАТО-а, сепаратистичке ОВК и војске Албаније, копненом агресијом из ове суседне земље, чија се улога у том рату често превиђа када се помиње НАТО агресија, у то време Албанија није била чланица овог војног савеза.
Циљ непријатељских снага био је да продру дубоко у простор Косова и Метохије и потисну снаге Војске Југославије и МУП-а из јужне покрајине Србије. Непријатељ је, посебно у првим данима битке, био вишеструко надмоћнији а Војска Југославије се налазила на терену неповољном за одбрану од противника који је нападао „одозго”, са планинских врхова и из ваздушног простора у којем је НАТО имао апсолутну превласт.
Само захваљујући храбрости и непоколебљивости припадника Војске Југославије непријатељ је заустављен на самој граници, уз незнатно одступање које је било неопходно да би се избегли већи губици и обезбедила ефикаснија одбрана. У року од пар дана стигла су појачања и линије бранилаца су, упркос свему, постале непробојне. Тако је остало до краја рата 10. јуна 1999. године.
У складу са Војнотехничким споразумом потписаним код Куманова, припадници Војске Југославије су се неколико дана касније повукли са југословенско-албанске границе и подручја Косова и Метохије.
У бици на Кошарама учествовали су граничари, војници на редовном служењу војног рока и резервисти, војни специјалци... У тим борбама, које су ушле у историју, погинуло је 108 припадника тадашње Војске Југославије.
Министар одбране Александар Вулин је данас у кругу касарне „Расина” у Крушевцу, са припадницима Министарства одбране и Војске Србије, положио венац на спомен-обележје погинулим припадницима 125. моторизоване бригаде, 58. лаке пешадијске бригаде, 7. пешадијске бригаде и 53. граничног батаљона. Венац је положила и градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић, саоптило је Министарство одбране.
- Данас се сећамо оних који су нам одбранили домовину на Кошарама и на Паштрику. Данас се сећамо оних који су дали своје животе и захваљујемо онима који су живи, који су са нама. Данас говоримо о великој и славној традицији. Пре 21 годину отпочео је напад на Кошаре НАТО агресијом, последњим великим и некажењеним злочином у двадесетом веку - рекао је Вулин, поручивши да Србија то никада неће заборавити нити престати да памти, подсећа и пита „зашто за НАТО агресију - тај страшни злочин, нико није кажњен”.
Према речима некадашњег ратног команданта 53. граничног батаљона, а садашњег начелника Управе за традицију стандард и ветеране пуковника Душка Шљиванчанина, битка на Кошарама кулминирала је 9. априла 1999. године, а заправо је почела још 1997. године, када је дошло до побуне у Албанији и када је знатан број наоружања прешао у руке народа, а касније у руке терориста, као и 1998. године када су се водиле страховите борбе у рејону карауле Кошаре и на целој државној граници.
- Много је хероја било на Кошарама и на Паштрику и 1998. и 1999. године. У контексту данашњих догађаја, поменуо бих једну категорију наших сабораца, а то су наши лекари. Колико је мени познато, 1998. и 1999. нико није подлегао повредама, а да му наши лекари нису пружили помоћ. Наши лекари долазили су до прве борбене линије тамо где возило није могло доћи - сећа се пуковник Шљиванчанин својих сабораца и цитира речи Светог Николаја Велимировића који каже да „Слава припада мученицима, а не џелатима”.
(Политика)
Наравно, ратна страдања и болест макар и опасна по живот не могу се поредити, али и тада, као и сада, до изражаја долазе храброст и одлучност, самопожртвовање и снага личног примера.
Битка на Кошарама названа је по караули „Кошаре”, која се налазила на истоименом топониму на југословенско-албанској граници, „изнад” Ђаковице. Почела је офанзивом здружених снага НАТО-а, сепаратистичке ОВК и војске Албаније, копненом агресијом из ове суседне земље, чија се улога у том рату често превиђа када се помиње НАТО агресија, у то време Албанија није била чланица овог војног савеза.
Циљ непријатељских снага био је да продру дубоко у простор Косова и Метохије и потисну снаге Војске Југославије и МУП-а из јужне покрајине Србије. Непријатељ је, посебно у првим данима битке, био вишеструко надмоћнији а Војска Југославије се налазила на терену неповољном за одбрану од противника који је нападао „одозго”, са планинских врхова и из ваздушног простора у којем је НАТО имао апсолутну превласт.
Само захваљујући храбрости и непоколебљивости припадника Војске Југославије непријатељ је заустављен на самој граници, уз незнатно одступање које је било неопходно да би се избегли већи губици и обезбедила ефикаснија одбрана. У року од пар дана стигла су појачања и линије бранилаца су, упркос свему, постале непробојне. Тако је остало до краја рата 10. јуна 1999. године.
У складу са Војнотехничким споразумом потписаним код Куманова, припадници Војске Југославије су се неколико дана касније повукли са југословенско-албанске границе и подручја Косова и Метохије.
У бици на Кошарама учествовали су граничари, војници на редовном служењу војног рока и резервисти, војни специјалци... У тим борбама, које су ушле у историју, погинуло је 108 припадника тадашње Војске Југославије.
Министар одбране Александар Вулин је данас у кругу касарне „Расина” у Крушевцу, са припадницима Министарства одбране и Војске Србије, положио венац на спомен-обележје погинулим припадницима 125. моторизоване бригаде, 58. лаке пешадијске бригаде, 7. пешадијске бригаде и 53. граничног батаљона. Венац је положила и градоначелница Крушевца Јасмина Палуровић, саоптило је Министарство одбране.
- Данас се сећамо оних који су нам одбранили домовину на Кошарама и на Паштрику. Данас се сећамо оних који су дали своје животе и захваљујемо онима који су живи, који су са нама. Данас говоримо о великој и славној традицији. Пре 21 годину отпочео је напад на Кошаре НАТО агресијом, последњим великим и некажењеним злочином у двадесетом веку - рекао је Вулин, поручивши да Србија то никада неће заборавити нити престати да памти, подсећа и пита „зашто за НАТО агресију - тај страшни злочин, нико није кажњен”.
Према речима некадашњег ратног команданта 53. граничног батаљона, а садашњег начелника Управе за традицију стандард и ветеране пуковника Душка Шљиванчанина, битка на Кошарама кулминирала је 9. априла 1999. године, а заправо је почела још 1997. године, када је дошло до побуне у Албанији и када је знатан број наоружања прешао у руке народа, а касније у руке терориста, као и 1998. године када су се водиле страховите борбе у рејону карауле Кошаре и на целој државној граници.
- Много је хероја било на Кошарама и на Паштрику и 1998. и 1999. године. У контексту данашњих догађаја, поменуо бих једну категорију наших сабораца, а то су наши лекари. Колико је мени познато, 1998. и 1999. нико није подлегао повредама, а да му наши лекари нису пружили помоћ. Наши лекари долазили су до прве борбене линије тамо где возило није могло доћи - сећа се пуковник Шљиванчанин својих сабораца и цитира речи Светог Николаја Велимировића који каже да „Слава припада мученицима, а не џелатима”.
(Политика)
