У новембру истиче мандат мисији ЕУФОР-а у Босни и Херцеговини, а све су гласније и директне најаве да би Руска Федерација у Вијећу сигурности могла уложити вето и тиме спријечити продужење њеног мандата. Ако Русија блокира продужење мировне мисије - које су алтернативе за Босну и Херцеговину? 

Шест мјесеци до истека мандата мисији ЕУФОР-а и различита предвиђања шта ће урадити Руска Федерација. Све гласније се помиње да би Русија могла уложити вето на сједници Вијећа сигурности УН и блокирати продужење мандата мисије, али не искључују се ни други сценарији, с обзиром на тренутну геополитичку ситуацију у Европи.

"Свакако да ће Руској Федерацији у наредном периоду, поготово ако се овај сукоб у Украјини буде одужио, требати неки аргумент за преговарање око глобалне политичке позиције Руске Федерације, на крају крајева, због чега је она и почела овај рат. Свакако да ће сваки адут који буде имала у том моменту значити пуно, а један од тих адута би могао да буде да каже: Ево, ми ћемо сарађивати по питању мира и стабилности у Босни и Херцеговини, јер раније је Руска Федерација изражавала спремност да сарађује по том питању, а да се, евентуално, Руској Федерацији попусти негдје друго, око политичких питања која су актуелна ове године", сматра бивши војни представник Босне и Херцеговине при НАТО Алија Кожљак.

Снаге ЕУФОР-а су распоређене у Босни и Херцеговини од 2004. године и састоје се од 3.500 припадника, од којих је око 1100 тренутно у земљи. Запад је у више наврата ставио до знања да, у контексту украјинске кризе, не само да жели да задржи војну мисију у Босни и Херцеговини, него жели да је и ојача. 

Стручњаци су јасни - уколико се буде блокирало продужење мандата, алтернативе има, а она је, како кажу, регулисана Дејтонским споразумом. При томе наглашавају и да је у Босни и Херцеговини и даље потребно дјеловање мировних снага. 

"Закључци и резолуције које су Уједињене нације доносиле, а које у себи садрже резолуцију 1551, која говори о дјеловању и садејству ЕУФОР-а и НАТО-а, на тој релацији ће се тражити замјена јер констатација свих међународних фактора и снага је да је у Босни и Херцеговини још одређено вријеме потребно присуство међународних снага", каже амбасадор и стални представник Босне и Херцеговине при УН Свен Алкалај.

Опречни политички ставови о мандату западне алијансе могли су се чути и од чланова Предсједништва Босне и Херцеговине. И док је за предсједавајућег Предсједништва БиХ Шефика Џаферовића мисија ЕУФОР-а неопходна и потребна, посебно због све веће сигурносне кризе, члан Предсједништва Милорад Додик жали што мисија Алтеа постоји. 

"Одједном се појавило неких додатних 500 војника који су овдје покушали да круже по Босни и Херцеговини, да се налазе пред школама, пред вртићима, пред јавним институцијама. Е, против такве мисије смо ми. Мој приједлог је био да Алтеа може да настави, али не може такве операције да врши без сагласности и питања Предсједништва Босне и Херцеговине", сматра Додик.

"Међународне војне снаге су се, кроз хисторију имплементације Дејтона, показале као ефикасно средство за заустављање насртаја на суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине, и самим тиме на мир. Подржавамо продужење мисије Алтеа, а уколико она буде доведена у питање од неких актера у Вијећу сигурности, НАТО има директан мандат у Босни и Херцеговини по Дејтонском споразуму", мишљења је Џаферовић. 

Још 2014. године Русија је у Вијећу сигурности била суздржана приликом гласања о извршном мандату ЕУФОР-а. Сједињене Државе су већ изразиле спремност да реагују уколико би био блокиран мандат ЕУФОР-а, а и НАТО је потврдио да размишља о плановима, док би најјачи одговор Запада, како су казали стручњаци, био би да се ојачају и распореде снаге НАТО-а. 

БХРТ