Страх од рецесије надвладао страх од недостатка енергената, тако се у најкраћем може објаснити пад цена нафте на светским берзама. У случају да се тај тренд настави, то ће неизоставно довести и до пада малопродајних цена горива у Србији, сматра домаћа стручна јавност.

Наиме, цена нафте типа “брент” која се користи у Србији доскоро је била на нивоу од 113 долара по барелу, почела је нагло да клизи на доле па је тако у среду коштала 103 а затим пала на свега 101,2 долара по барелу.

Оно што је интересантно јесте да је пад цена “црног злата” на берзама забележен у тренутку док влада неизвесност да ли ће га у наредном периоду бити довољно због рата у Украјини. Коментаришући протесте у Холандији и Немачкој због енергетске кризе, председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да је то показатељ “колико нас тешка криза чека” додавши да се ради на томе да буде довољно нафте, гаса, струје али да ће без обзира на напоре које држава улаже на том плану предстојећа зима “бити много тешка по нашу земљу”.

Ипак, уместо да скаче, цена нафте на светском тржишту опада. Један од разлога за то, сматра струка, представља јачање долара, који смањује потражњу за нафтом услед ограничавања куповне моћи потрошача са другим валутама. Такође, разлог који не погодује могућности да цена “црног злата” у овом тренутку почне да скаче је чињеница да је окончан штрајк радника на нафтним платформама у Норвешкој које ће за неколико дана поново бити оперативне и почети са експлоатацијом.

Свакако је и да је најава земаља чланица произвођача нафте окупљених у организацији ОПЕК да ће повећати своју дневну производњу веома утицала на стрмоглави пад цена “црног злата”. Једноставно, спекулише се да ће потражња бити мања од понуде те је то узроковало ценовни суноврат.

А страховања да ће нафте на тржишту бити више него што је објективно потребно потичу из анализа да ће привредна активност у свету у трећем и четвртом кварталу ове године претрпети пад. Да се полако улази у озбиљну рецесију потврђују информације попут оне да је инфлација у Јужној Кореји достигла највиши ниво у скоро 24 године као и да се потражња за црним златом услед тога снизила. Чињеница да због економске кризе потрошачи у еврозони воде рачуна о сваком евру је изазвала смањење потражње нафте у јуну па је и то био окидач за снижење њених цена.

Експерт за енергетику Горан Радосављевић објашњава за Данас да је најављени пад привредних активности у највећој мери утицао на пад цена нафте на светском тржишту.

– За трећи и четврти квартал се предвиђа пад привредне активности, што аутоматски смањује потребе за нафтом. С друге стране, иако нема објективне потребе за тим, земље ОПЕК-а најављују дневно повећање своје производње па је и то веома утицало на пад цена – објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, реч је о фјучерсима за септембар тако да су спекулације о рецесији на јесен веома присутне међу берзанским трговцима нафтом.

– Када пада цена нафте на берзама, то се одражава и на малопродајне цене горива. Да ли ће актуелни пад утицати на смањење малопродајних цена на пумпама у Србији зависиће од тога колико ће дуго пад цена сирове нафте потрајати. Треба водити рачуна о томе да тренутно, због енергетске кризе, држава прописује највише цене горива у Србији, али без обзира на то ако се тренд пада цена нафте настави, то ће дефинитивно довести до снижења цена горива на нашим пумпама – каже Радосављевић.

Са таквим мишљењем слаже се и Жељко Марковић, експерт за енергетику компаније Дилојт.

– Влада у Србији због кризе административно одређује максималне цене горива, али то чини пратећи кретање коштања сирове нафте на светским берзама. То значи да пад тих цена у континуитету може да доведе и до пада малопродајних цена. До тако нечег не може доћи одмах наравно али после извесног времена до снижења би свакако требало да дође. Тенденција је да привредне активности опадају и то је разлог због чега у овом тренутку цена нафте пада на берзама – закључује наш саговорник.


данас.рс