СВАКИ ОСМИ ГРАЂАНИН СРПСКЕ КОРИСНИК СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ
У току прошле године у Републици Српској је било 147.055 корисника социјалне заштите, показују подаци Републичког завода за статистику.
Наиме, ако знамо да су према посљедњем попису становништва БиХ из 2013. године у Републици Српској живјела 1.228.423 становника, то значи да је сваки осми грађанин Српске корисник социјалне заштите.
Статистика показује да је током 2021. године било 35.089 малољетних корисника социјалне заштите, док је пунољетних било 111.966.
Даље се наводи да је до седам година старости неки облик социјалне заштите примало 7.567 малишана, од седам до 14 година 13.875 дјеце, од 15 до 16 година њих 9.065, а од 17 до 18 година 4.582.
– Укупно је социјалну заштиту током прошле године имало 18.158 малољетника мушког пола и 16.931 женског пола – истиче се у подацима.
Током 2021. године у Српској је било укупно 111.966 пунољетних корисника социјалне заштите.
Од 18 до 21 годину било их је 5.101, од 22 до 26 година укупно 7.765 особа, од 27 до 45 година 20.258 лица, а од 46 до 59 година старости њих 25.770.
– Социјалну заштиту су током 2021. године имале 24.203 особе од 60 до 65 година, а изнад 65 њих 28.869. Од укупног броја корисника 55.910 је мушкараца, а 56.056 жена – стоји у подацима.
С друге стране, према овим подацима годину раније је било 167.720 корисника социјалне заштите.
– Од овог броја током 2020. године је било 41.066 малољетних, те 126.720 пунољетних корисника социјалне заштите у Српској – истиче се у подацима Завода за статистику РС.
Психолог Александар Милић истакао је за Независне да су ови подаци неповољни ако имамо већи број лица која нису способна за самостално приређивање, односно да раде у пуном капацитету и да су усмјерени на то да траже социјалну помоћ.
– Није довољно да када се евидентирају те особе, да се оне оставе и прилагоде и прихвате само то, а да не мијењају свој радни, здравствени статус и стил живота. Они се тиме пасивизирају. Ако су те особе у категорији трајно, онда се подразумијева да добијају помоћ, међутим ако су привремено, онда их треба стимулисати и радити с њима да се оснаже како би радиле и живјеле самостално – рекао је Милић.
Навео је да заједница не води довољно бригу о корисницима социјалне заштите како би се ове особе запослиле у различитим категоријама.
– Чињеница је да млади немају могућност запослења, осим неким интервенцијама или везама. Ово све је посљедица друштвеног стања. Имамо и велики број људи који су пасивни и не желе да раде. И код нас, али и у европским земљама има доста случајева да људи од, на примјер, 50 година никад нису радили и добијају социјалну помоћ, а здрави су и способни за рад – закључио је Милић.
(Српска инфо)
Наиме, ако знамо да су према посљедњем попису становништва БиХ из 2013. године у Републици Српској живјела 1.228.423 становника, то значи да је сваки осми грађанин Српске корисник социјалне заштите.
Статистика показује да је током 2021. године било 35.089 малољетних корисника социјалне заштите, док је пунољетних било 111.966.
Даље се наводи да је до седам година старости неки облик социјалне заштите примало 7.567 малишана, од седам до 14 година 13.875 дјеце, од 15 до 16 година њих 9.065, а од 17 до 18 година 4.582.
– Укупно је социјалну заштиту током прошле године имало 18.158 малољетника мушког пола и 16.931 женског пола – истиче се у подацима.
Током 2021. године у Српској је било укупно 111.966 пунољетних корисника социјалне заштите.
Од 18 до 21 годину било их је 5.101, од 22 до 26 година укупно 7.765 особа, од 27 до 45 година 20.258 лица, а од 46 до 59 година старости њих 25.770.
– Социјалну заштиту су током 2021. године имале 24.203 особе од 60 до 65 година, а изнад 65 њих 28.869. Од укупног броја корисника 55.910 је мушкараца, а 56.056 жена – стоји у подацима.
С друге стране, према овим подацима годину раније је било 167.720 корисника социјалне заштите.
– Од овог броја током 2020. године је било 41.066 малољетних, те 126.720 пунољетних корисника социјалне заштите у Српској – истиче се у подацима Завода за статистику РС.
Психолог Александар Милић истакао је за Независне да су ови подаци неповољни ако имамо већи број лица која нису способна за самостално приређивање, односно да раде у пуном капацитету и да су усмјерени на то да траже социјалну помоћ.
– Није довољно да када се евидентирају те особе, да се оне оставе и прилагоде и прихвате само то, а да не мијењају свој радни, здравствени статус и стил живота. Они се тиме пасивизирају. Ако су те особе у категорији трајно, онда се подразумијева да добијају помоћ, међутим ако су привремено, онда их треба стимулисати и радити с њима да се оснаже како би радиле и живјеле самостално – рекао је Милић.
Навео је да заједница не води довољно бригу о корисницима социјалне заштите како би се ове особе запослиле у различитим категоријама.
– Чињеница је да млади немају могућност запослења, осим неким интервенцијама или везама. Ово све је посљедица друштвеног стања. Имамо и велики број људи који су пасивни и не желе да раде. И код нас, али и у европским земљама има доста случајева да људи од, на примјер, 50 година никад нису радили и добијају социјалну помоћ, а здрави су и способни за рад – закључио је Милић.
(Српска инфо)
