БЕРЛИН - Европска унија жели да смањи потрошњу гаса за 15 одсто због смањених руских испорука.

И прије хитног плана из Брисела, земље чланице предузеле су мјере предострожности за уштеду енергије, пренио је Дојче веле.

Најбољи савјет за уштеду енергије Нијемцима, који су више него било ко у Европи зависни од руског гаса, вјероватно долази из Грчке.

“Шта кажете на то да њемачки пензионери зими једноставно дођу на дужи одмор на Крит”, рекао је у Атини грчки министар туризма.

Он је додао, да би још боље било да се пензионери преселе у Грчку - сунце, плажа и грчка кухиња, умјесто издвајања огромних сума новца за гријање и топлу воду у њемачком зимском сивилу.

Позадина овог итекако озбиљног предлога гласи: Грчка је много боље припремљена од Њемачке за хитни план ЕУ о добровољном смањењу потрошње гаса за 15 одсто.

Ниједно грчко острво, изузев Евбеје, није спојено на гасовод. Они се грију на уље за ложење или на струју, а ако истински захлади, камин је дио стандардног инвентара многих кућа и станова.

Попут Португала и Шпаније, Грчка се првобитно изјаснила против приједлога Европске комисије о штедњи.

Шпанска министарка енергетике Тереза Рибера сажела је оно што мисле чланице ЕУ са југа Европе: “За разлику од многих других земаља, Шпанци нису живјели изнад својих могућности када је у питању енергија.”

Посљедњих година шпанска влада је уложила много новца у инфраструктуру за велике танкере са течним гасом из САД-а и других крајева свијета.

Највеће европско постројење за регасификацију налази се у Барселони, а трећина свих постројења у ЕУ налази се у Шпанији.

Сусједна Француска, такође, има четири терминала за течни гас. Од средине јуна Француска више не добија гас директно из Русије, али је постала највећи свјетски увозник руског течног гаса.

Француска је активирала такозвану “наранџасту фазу”, која сигнализира напету ситуацију у снабдијевању гасом.

Француски предсједник Емануел Макрон отишао је чак и корак даље - 14. јула, на државни празник, назвао је национални план уштеде енергије “генералном мобилизацијом”.

У међувремену, грађани би требало да укључују машину за судове само једном дневно умјесто два пута и стално гасе свијетло.

Италија, која је прије почетка руске инвазије на Украјину 48 одсто увезеног гаса набављала из Русије, одгодила је, попут Њемачке, планирано постепено окончање грејања на угаљ.

Она има седам електрана, од којих су неке затворене, а неке раде са смањеним капацитетом.

У јавним установама у Италији становништво ће се од 1. маја мало више знојити: клима-уређаји више не смију да хладе просторије на температури испод 27 степени, с тим што постоји праг толеранције од два степена.

А зими се јавне установе могу загријати до највише 19 степени.

У Белгији се од марта примијењују снижене стопе ПДВ-а на грађевинске производе и услуге као што су рушење и реновирање кућа, уградња соларних колектора, геотермалних пумпи и соларних бојлера.

Слоган белгијске владе при том гласи: „Изолујте своје куће, изолујте Путина.”

И Холандија одустаје од начела која су се, баш као и у Њемачкој, до прије неколико мјесеци чинила недодирљивим: термоелектране на угаљ, чија је производња због климатске кризе смањена на трећину, сада раде пуном паром до 2024.

У Аустрији се произвођачи који користе енергију сунца, вјетра и воде, пребацују на камени угаљ, док би друге електране, које раде на гас могле бити преусмјерене на нафту.

Хрватска повећава капацитете за складиштење течног гаса, Бугарска испитује налазишта нафте и гаса у Црном мору, а у Румунији је влада парламенту поднијела нацрт реформе постојећег рестриктивног офшор-закона, како би се експлоатација гаса са дна мора учинила уносном.


Танјуг / Глас Српске