У посљедњих неколико мјесеци забиљежен је значајан дефицит падавина који је условио сушу на ширем простору Босне и Херцеговине што је довело до  штета у пољопривреди, али и осталим гранама привреде, казала је Фени агрометеорологиња у Федералном хидрометеоролошком заводу БиХ Сабина Хоџић.

Према њеним ријечима, временске услове током вегетационе сезоне у овој години обиљежили су изнадпросјечни топлотни услови, са врло неуједначеним распоредом, те наглашеним недостатком падавина, што је посебно било изражено током љетних мјесеци.

"Након прољетне суше која је била посебно наглашена у марту мјесецу, дефицит падавина наставио се и у љетним мјесецима са кулминацијом у јуну и јулу када су падавинске прилике оцјењене као екстремно сушне и врло сушне у већем дијелу земље", казала је Хоџић.

Додала је да је у условима недовољно високог нивоа агротехнике, недостатак падавина довео до јаког смањивања залиха продуктивне влаге у тлу, до појачаног процеса транспирације због чега доспијевање влаге из земљишта у биљке не компензује утрошак воде од њихових надземних органа, биљке губе тургор (хидростатски притисак биљних станица, еластичност) и суше се.

"Осим суше, свим пољопривредним културама штету су донијеле и изразито високе температуре зрака. Апсолутне максималне температуре зрака изнад 35°Ц забиљежене током јуна и јула ове године уз повећану евапотранспирацију (процес састављен од губитка воде кроз атмосферско испаравање и испаривог губитка воде кроз животне процесе биљака) и недостатак падавина довели су до топлотног стреса код свих пољопривредних култура што ће сасвим сигурно имати утицаја на коначан принос и урод", казала је Хоџић.

Суша се обично карактерише индексима, а за процјену сушних услова на мјесечној и вишемјесечној временској скали у оперативној употреби се користи Стандардизирани падавински индекс (СПИ).

Током мјесеца јула ове године у цијелој земљи забиљежене су скромне падавине уз израженији дефицит. Падавине углавном пљусковитог карактера забиљежене у свега неколико падавинских дана у западним, југозападним и дијеловима централне Босне условиле су донекле побољшање сушних услова, док се суша наставила и даље на простору сјеверозападне, источне и сјевероисточних дијелова Босне.

"На двомјесечној скали (СПИ 2) која укључује јуни и јули мјесец преовладавало је сушно до екстремно сушно, само понегдје у централној Босни забиљежени су услови без суше. На 3-мјесечној скали СПИ 3, током периода мај-јули због значајног дефицита падавина забиљежена је слаба до екстремна суша, на југу земље изузетна суша. Изузетак чини подручје око Бугојна и Зенице гдје су услови влажности били у оквиру просјека. Најизраженија суша је забиљежена у Сарајеву и Мостару. Од априла до краја јула тј. на 4-мјесечној скали (СПИ 4), преовладавали су услови јаке до изузетне суше.Од фебруара до јула мјесеца, на 6-мјесечној скали СПИ 6, забиљежени су сушни услови у већини крајева, а када су у питању дугорочне залихе влаге, на 12-мјесечној скали СПИ 12, у периоду од аугуста 2021. до јула 2022. већи дио земље је имао нормалне услове влажности. Изузетак чине дијелови сјеверозападне, западне и источне Босне гдје је било сушно", казала је Хоџић.

У посљедњим деценијама Босна и Херцеговина се, као и већина земаља у регији, суочава са посљедицама климатских промјена које се између осталога очитују и кроз појаву све учесталијих екстремних временских прилика, односно суше, што је глобално присутно и чему се посвећује све већа пажња.

​

"Климатске пројекције предвиђају да ће се појава оваквих догађаја као посљедица климатских промјена интензивирати у предстојећим деценијама. Иако постоје значајне регионалне разлике у очекиваним климатским условима, у 21-ом вијеку предвиђени утицај у БиХ огледат ће се у повећању температуре зрака, појави суша током љетних мјесеци, као и појави екстрема у смислу количине, распореда и интензитета падавина", казала је Хоџић.

У прилог томе говори чињеница да је у периоду од 2000. до 2021. године готово свака друга година је била сушна (2000, 2003, 2007, 2011, 2012, 2017, 2019, 2021). У низу сушних година, 2022. година може се упоредити са сушом из 2003. и 2012. године које су биле најинтензивније.

Према пројекцијама будуће климе, пољопривреду у БиХ ће карактерисати борба за воду и с водом, односно на једној страни недостатак воде и све дужи сушни периоди, а на другој страни поплаве, нагласила је Хоџић.

Говорећи о томе шта уствари подразумијева појам суша, Хоџић је рекла да је због сложене природе и распрострањености утицаја суше тешко дати универзалну дефиницију, што отежава идентификовање и мониторинг кључних карактеристика као што су њено трајање, интензитет, јачина и просторни оквир.

"Суша се за разлику од других временских екстрема појављује полагано, траје дуго и захвата велика пространства иако је просторну расподјелу тешко унапријед предвидјети. Битно је нагласити да разликујемо различите типове суше који се појављују посљедично једна иза друге. Прво наступа метеоролошка суша када су укупне падавине знатно испод просјечних; потом пољопривредна суша при којој је влажност земљишта знатно испод просјечне и недовољна за раст и развој пољопривредних култура, а напосљетку хидролошка суша са малим протоцима у ријекама изразито ниским водостајима у акумулацијама", појаснила је Хоџић.

У агрометеоролошкој прогнози ФХМЗБиХ за период 15.-21. аугуст, се истиче да се након протекле седмице коју је обиљежило промјењиво и осјетно свјежије вријеме уз повремене локалне пљускове праћене грмљавином, израженије у централној и источној Босни, у предстојећој седмици очекује дјелимична стабилизација времена уз пораст температуре зрака особито у сриједу и четвртак. Но ипак неће бити сасвим сухо, јер ће постојати услови за понеки пљусак, а у дане викенда и јаче погоршање времена, уз кишу и нешто ниже температуре.

У првом дијелу седмице јутра ће бити свјежија, са минималним вриједностима од 12 до 15 °Ц у унутрашњости, на југу до 18 °Ц. Дању ће максималне температуре достизати 25 до 28 °Ц, на југу до 33 °Ц, а најтопљије ће бити у четвртак, када ће највише температуре досезати 36, на југу 38°Ц. Падавине, које су прекинуле дуготрајну сушу и угодније температуре охладиле су и зрак и тло што ће омогућити интензиван развој јарих ратарских култура, те зриобу повртларских, воћарских и виноградарских култура. Стање влажности тла у већем дијелу земље дјелимично ће се поправити. Смјене кишних и сунчаних периода погодоваће и развоју биљних болести и штетника, наводи се у агрометеоролошкој прогнози.

Агрометеорологија проучава интеракцију између метеоролошких и хидролошких фактора са једне стране и пољопривреде у најширем смислу укључујући хортикултуру, сточарство и шумарство с друге стране. За разлику од метеорологије и хидрологије, агрометеорологија за објекат осматрања има биљку са свим њеним захтјевима према агрометеоролошких и агрохидролошким елементима.

Агрометеорологија је, уствари, примијењена метеорологија и хидрологија у пољопривреди.


БХРТ / ФЕНА