Војска, полиција, ватрогасци, само су нека од занимања високог ризика у Републици Српској, па им се према томе радни стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем или, конкретно речено, имају бенефицирани радни стаж.

Представници привредних и других дјелатности подржавају овакве одлуке, али сматрају да треба да се изврши процјена ризика свих радних мјеста, јер, како истичу, несумњиво је да постоји низ послова који би требали имати овакву привилегију, попут деминера или радника у здравству и рудницима.

У овом тренутку, одлуком ресорног министарства, стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем утврђен је код 45 послодаваца са укупно 337 радних мјеста.

"Према структури послодаваца по дјелатностима, ту се убрајају професионалне ватрогасне јединице, привреда, превоз и остало", наводе за "Независне новине" из Министарства рада и борачкоинвалидске заштите РС.
Подсјећају да се међу овим послодавцима и радницима не рачунају припадници војске и полиције, који одраније имају ову привилегију.

"Такође, у наведене податке нису урачунати подаци за лица којима се стаж рачуна у складу са чланом 32. Закона о пензијском и инвалидском осигурању РС, а то су: лица са најмање 70 одсто тјелесног оштећења (на сваку годину рада умјесто 12 мјесеци стажа осигурања рачуна се 15 мјесеци стажа), војни инвалиди од И до ВИ групе, те цивилни инвалиди рата од И до ВИ групе", појашњавају из Министарства.

Ипак, ако се гледа цјелокупна ситуација, упућени у ову проблематику недвосмислено сматрају да и друге дјелатности изискују увођење оваквих мјера.

"Ту је свакако професионали тим деминера који је при Цивилној заштити. То су људи који обављају високо ризичне послове. Мислим да је то посао који је неправедно запостављен", каже за "Независне новине" Божо Марић, предсједник Синдиката управе РС.

И одређени послови у рударској и металској индустрији, према ријечима наших саговорника, свакако се могу сврстати у групу ризичних по здравље запослених.

"То су послови који су у радним условима штетним по здравље, гдје има прашине, испаравања, превелике буке или хемијске индустрије. Али не да се то односи на одређене компаније, већ стриктно на штетна радна мјеста. А то се све треба преиспитати", поручује Раденко Смиљанић, предсједник Синдиката металске индустрије и рударства РС.

Привилегију нема ниједно радно мјесто ни у здравству.

"Нисам сигуран за наше колеге који раде при МУПу РС, али што се тиче јавних здравствених установа, ту сигурно нема. Мало је незахвално коментарисати која би то била радна мјеста у здравству, али свакако су то она гдје има зрачења, као и она са великим ризиком стреса на послу, попут рада у установама које се баве менталним здрављем. Мислим да су то најтежа мјеста због специфичних услова рада", каже за "Независне новине" Мирко Шербеџија, предсједник Струковног синдиката медицинских сестара и техничара РС.

Новинарска заједница у посљедњих више од деценију једна је од најугроженијих, не само у БиХ, већ и у свијету, а напади на новинаре су све учесталији. Управо због тога дугогодишњи радници у овим областима сагласни су и да би надлежни требало да разматрају да и овај посао добије статус бенефицираног.

"Новинари који раде у изузетно тешким условима, са малим примањима, а све у односу на број напада који је из године у годину све већи, треба да добију привилегије. У Републици Српској или БиХ има врло мали број новинара који су у пензији. А по неким истраживањима, стопа смртности новинара у свијету одмах је иза пробних пилота", наглашава Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука.
Он сматра да би оваква одлука била изузетно значајна.

"Људи би ишли у више него заслужену пензију и слала би се порука младим људима да не напуштају олако овај посао. О томе би требало покренути званичну иницијативу и видјети колика би била та бенефиција, да ли дватри или више мјесеци на годишњем нивоу", казао је Вукелић за "Независне новине".

Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца РС, истиче да проблеми постоје и када је у питању законска регулатива по основу спровођења ове привилегије.

"Ако се добро сјећам, неким радницима се уплаћује овај стаж, али им се на крају не признаје, што никако није добро. Јер, на примјер, да се то поштује, ти радници би имали раније испуњене услове за пензионисање кад је у питању радни стаж. Међутим, дешава се да им послодавац не дозвољава одлазак у пензију, јер немају довољно година старости. Тако да они морају наставити даље да раде и то је проблем", каже Тривић за "Независне новине".

(Независне)