Свјетска популација премашила осам милијарди људи
ЊУЈОРК - Свјетска популација данас је премашила број од осам милијарди људи, саопштиле су Уједињене нације, упозоравајући да регионе, који се већ суочавају са оскудицом ресурса због климатских промјена, очекује још потешкоћа, преноси Ројтерс.
-Достигнуће од осам милијарди људи је знак успјеха човјечанства , али је и велики ризик за нашу будућност - поручио је директор одјељења за становништво УН Џон Вилмот.
Земље средњих економских прихода, углавном у Азији, чине највећи дио тог раста, пошто су увећале своју популацију за око 700 милиона људи од 2011.
Индија је бројнија за око 180 милиона људи и сљедеће године требало би да надмаши Кину, као најмногољуднија држава на свијету, наводи Ројтерс.
С друге стране, наталитет је у сталном опадању у САД, Европи и Јапану, али и у Кини, која се бори са посљедицама свог програма Политике једног дјетета, па је прошле године позвала породице да имају друго, па чак и треће дијете, наводи британска агенција.
Без обзира а то да ли се ради о храни, води или енергентима, свега ће бити мање на располагању, јер ће се свјетска популација повећати за још 2,4 милијарде људи до 2080. године, према пројекцијама УН.
-Свакој особи су потребни гориво, дрва, храна и вода и мјесто гдје ће живјети - рекла је директорка за становништво и одрживост у Центру за биолошку разноврсност Стефани Фелдштајн.
Притисак на ресурсе биће посебно велики у афричким земљама, гдје се очекује да ће становништво расти, наводе стручњаци.
Оне су и међу државама које су најосјетљивије на климатске утицаје и којима су најпотребнија средства за ублажавање посљедица климатских промена.
У подсахарској Африци, гдје око 738 милиона људи већ живи без адекватних основних животних услова, предвиђа се да ће се становништво повећати за 95 одсто до средине вијека, према Институту за економију и мир.
Према подацима УН, свјетска популација тренутно расте најспоријом стопом од 1950. и могла би достићи око 8,5 милијарди 2030. године, 9,7 милијарди 2050. године, а врхунац од око 10,4 милијарде људи очекује се 2080-их као и да остане на том нивоу до 2100, наводи Ројтерс.
Танјуг / Глас Српске
-Достигнуће од осам милијарди људи је знак успјеха човјечанства , али је и велики ризик за нашу будућност - поручио је директор одјељења за становништво УН Џон Вилмот.
Земље средњих економских прихода, углавном у Азији, чине највећи дио тог раста, пошто су увећале своју популацију за око 700 милиона људи од 2011.
Индија је бројнија за око 180 милиона људи и сљедеће године требало би да надмаши Кину, као најмногољуднија држава на свијету, наводи Ројтерс.
С друге стране, наталитет је у сталном опадању у САД, Европи и Јапану, али и у Кини, која се бори са посљедицама свог програма Политике једног дјетета, па је прошле године позвала породице да имају друго, па чак и треће дијете, наводи британска агенција.
Без обзира а то да ли се ради о храни, води или енергентима, свега ће бити мање на располагању, јер ће се свјетска популација повећати за још 2,4 милијарде људи до 2080. године, према пројекцијама УН.
-Свакој особи су потребни гориво, дрва, храна и вода и мјесто гдје ће живјети - рекла је директорка за становништво и одрживост у Центру за биолошку разноврсност Стефани Фелдштајн.
Притисак на ресурсе биће посебно велики у афричким земљама, гдје се очекује да ће становништво расти, наводе стручњаци.
Оне су и међу државама које су најосјетљивије на климатске утицаје и којима су најпотребнија средства за ублажавање посљедица климатских промена.
У подсахарској Африци, гдје око 738 милиона људи већ живи без адекватних основних животних услова, предвиђа се да ће се становништво повећати за 95 одсто до средине вијека, према Институту за економију и мир.
Према подацима УН, свјетска популација тренутно расте најспоријом стопом од 1950. и могла би достићи око 8,5 милијарди 2030. године, 9,7 милијарди 2050. године, а врхунац од око 10,4 милијарде људи очекује се 2080-их као и да остане на том нивоу до 2100, наводи Ројтерс.
Танјуг / Глас Српске
