Шта послије кандидатског статуса за БиХ: Повод за славље тек кад почну приступни преговори
Додјела кандидатског статуса је догађај године за БиХ. Међутим, први стварни заиста озбиљан корак напријед биће када се одреди датум почетка приступних преговора између БиХ и ЕУ.
о за Српскаинфо каже бивши шеф Мисије БиХ при ЕУ, Игор Давидовић, коментаришући вијести из Брисела да БиХ напокон добија статус земље кандидата, непуних седам година од подношења захтјева за чланство.
Помоћ из ЕУ
Давидовић наглашава да је сада право питање колико дуго ћемо бити у статусу кандидата и од чега зависи почетак преговора. Примјера ради, 18. јуна 2004. Брисел је Хрватској додијелио статус кандидата за чланство у ЕУ, а 3. октобра 2005. отворени су приступни преговори те земље са ЕУ.
Преговори о приступању ЕУ се завршавају када је постигнута сагласност ЕУ и државе кандидата у свих 35 поглавља и кад то потврди и Европски савјет. С обзиром на велики обим правила и прописа ЕУ које свака држава кандидат мора донијети као своје национално право, преговори често дуго трају.
Кандидати зато добијају финансијску, административну и техничку помоћ током тог претприступног периода. Како сазнајемо, из Брисела су власти у БиХ већ питали да ли имају довољно капацитета, посебно способних кадрова да процес преговарања изнесу до краја, нудећи помоћ. Ако одговор из БиХ буде позитиван, процес преговарању могао би прије да почне.
Бржа варијанта
– У пракси, када се земљи додијели статус земље кандидата, треба да се одреди и датум почетка преговора. А то може да потраје веома дуго. Нећемо да идемо с песимистичним примјерима колико дуго чека, на примјер, Турска, која је ту шампион, али да би се преговори отворили сасвим је сигурно да ће ЕУ од нас тражити некакве услове. Ако не нове, макар реализацију досадашњих старих – наводи Давидовић.
У питању је досадашњих тзв. 14 приоритета за БиХ у оквиру којих се крије испуњавање много већег броја правних, политичких, економских и других услова. Само неки од њих су: избори по европским стандардима, независност правосуђа, нови закон о ВСТС, реформа Уставног суда БиХ укључујући и рјешавање питања међународних судија, борба против корупције, деполитизација јавних предузећа, слобода медија и заштита новинара…
Да ли ћемо морати да их испунимо прије почетка преговора?
– Ја сам се одувијек залагао да је боље те услове рјешавати током преговора по поглављима. Ако их не ријешимо, ако се не прилагодимо европском стандарду, та поглавља нећемо затворити. И то би била много бржа варијанта и за нас и за ЕУ, или би на тај начин имали поуздан показатељ јесмо ли ми у БиХ стварно опредијељени за чланство и да ли можемо да испунимо услове од којих ЕУ евидентно неће одустати. Овако, ако се постављају услови на неодређен рок, онда о сваком од тих услова можемо бесконачно да преговарамо и да ништа не урадимо јер не видимо шта је крајњи циљ – упозорава Давидовић.
(Српска инфо)
о за Српскаинфо каже бивши шеф Мисије БиХ при ЕУ, Игор Давидовић, коментаришући вијести из Брисела да БиХ напокон добија статус земље кандидата, непуних седам година од подношења захтјева за чланство.
Помоћ из ЕУ
Давидовић наглашава да је сада право питање колико дуго ћемо бити у статусу кандидата и од чега зависи почетак преговора. Примјера ради, 18. јуна 2004. Брисел је Хрватској додијелио статус кандидата за чланство у ЕУ, а 3. октобра 2005. отворени су приступни преговори те земље са ЕУ.
Преговори о приступању ЕУ се завршавају када је постигнута сагласност ЕУ и државе кандидата у свих 35 поглавља и кад то потврди и Европски савјет. С обзиром на велики обим правила и прописа ЕУ које свака држава кандидат мора донијети као своје национално право, преговори често дуго трају.
Кандидати зато добијају финансијску, административну и техничку помоћ током тог претприступног периода. Како сазнајемо, из Брисела су власти у БиХ већ питали да ли имају довољно капацитета, посебно способних кадрова да процес преговарања изнесу до краја, нудећи помоћ. Ако одговор из БиХ буде позитиван, процес преговарању могао би прије да почне.
Бржа варијанта
– У пракси, када се земљи додијели статус земље кандидата, треба да се одреди и датум почетка преговора. А то може да потраје веома дуго. Нећемо да идемо с песимистичним примјерима колико дуго чека, на примјер, Турска, која је ту шампион, али да би се преговори отворили сасвим је сигурно да ће ЕУ од нас тражити некакве услове. Ако не нове, макар реализацију досадашњих старих – наводи Давидовић.
У питању је досадашњих тзв. 14 приоритета за БиХ у оквиру којих се крије испуњавање много већег броја правних, политичких, економских и других услова. Само неки од њих су: избори по европским стандардима, независност правосуђа, нови закон о ВСТС, реформа Уставног суда БиХ укључујући и рјешавање питања међународних судија, борба против корупције, деполитизација јавних предузећа, слобода медија и заштита новинара…
Да ли ћемо морати да их испунимо прије почетка преговора?
– Ја сам се одувијек залагао да је боље те услове рјешавати током преговора по поглављима. Ако их не ријешимо, ако се не прилагодимо европском стандарду, та поглавља нећемо затворити. И то би била много бржа варијанта и за нас и за ЕУ, или би на тај начин имали поуздан показатељ јесмо ли ми у БиХ стварно опредијељени за чланство и да ли можемо да испунимо услове од којих ЕУ евидентно неће одустати. Овако, ако се постављају услови на неодређен рок, онда о сваком од тих услова можемо бесконачно да преговарамо и да ништа не урадимо јер не видимо шта је крајњи циљ – упозорава Давидовић.
(Српска инфо)
