Мачке, штенци и зеке у Њујорку више нису на продају
Њујорк је постао посљедња држава у САД која је забранила продају мачака, паса и зечева у продавницама кућних љубимаца, у покушају да се циља на третирање животиња током узгоја, које је често мета многих критичара.
Нови закон, који је потписала гувернерка Кети Хочул, а који ступа на снагу 2024. године, омогућава продавницама кућних љубимаца да умјесто тога раде са склоништима како би спашене или напуштене животиње понудиле на усвајање. Такође ће забранити узгајивачима да продају више од девет животиња годишње.
"Ово је веома велика ствар. Ми покушавамо да смањимо потражњу на малопродајном нивоу", рекао је сенатор Мајкл Ђанарис, демократа. Додао је да ће закон омогућити купцима да буду свјеснији одакле долазе њихови љубимци.
„Када би потрошач отишао у комерцијалне велике узгајивачнице љубимаца и видио ужасне услове, не би купио ове животиње", рекао је. Додао је да такозвана индустрија младунаца третира животиње као робу.
Продавнице кућних љубимаца тврде да нови закон неће учинити ништа да затвори узгајиваче ван државе или повећа њихове стандарде неге и односа према животињама. Из пет-шопова поручују да ће све резултирати затварањем десетина продавница за кућне љубимце које су остале у Њујорку.
Калифорнија је донијела сличан закон 2017. године, поставши прва држава која је забранила такву продају. Иако тај закон налаже да продавнице кућних љубимаца раде са склоништима за животиње или спасилачким операцијама, као што сада ради Њујорк, он не регулише продају приватних узгајивача.
Услиједило је неколико држава. Мериленд је 2020. забранио продају мачака и паса у продавницама кућних љубимаца, што је изазвало револт власника продавница и одгајивача који су ту мјеру оспорили на суду. Годину дана касније, Илиноис је забранио продавницама кућних љубимаца да продају комерцијално узгајану штенад и мачиће.
У Њујорку, групе за заступање права кућних љубимаца већ дуго позивају на потпуно затварање објеката који узгајају и продају животиње ради зараде, уз тврдње да се животиње узгајају у нехуманим условима прије него што се отпреме у продавнице.
Смртна казна за пет-шопове?
Емилио Ортиз, менаџер у продавници кућних љубимаца Ситипапс у Њујорку, рекао је да би нови закон могао да послужи као „смртна казна" за посао у коме је више од деценије.
„Деведесет посто нашег пословања је продаја паса. Нећемо ово преживјети", рекао је Ортиз, који сматра да је забрана неправедна према продавницама које раде са одговорним узгајивачима: „Они затварају добре заједно са лошим играчима."
Џесика Селмер, предсједница "People Unitet to Protect Pet Integrity", њујоршке коалиције власника продавница кућних љубимаца, назвала је закон „непромишљеним" и „контрапродуктивним" и рекла да се нада да ће гувернерка „размотрити неке од замки закона које су евидентне".
Нови закон неће утицати на одгајиваче који продају животиње рођене и узгојене на свом имању. Лиза Хејни, која заједно са супругом узгаја псе у свом дому у Бафалу, рекла је да подржава закон.
„Једна продавница кућних љубимаца у мојој близини, добија псе из цијелог средњег запада и различитих великих објеката, а ви немате појма одакле долазе и ко је одгајивач. Људи су заиста неупућени када узимају штене", рекла је Хејни.
Њена узгајивачница „Кавапу Кенелс", делимично се фокусира на узгој хипоалергених паса за људе који имају алергије, а њен пословни модел функционише на основу потреба. Листа чекања траје од шест до 12 мјесеци, осигуравајући да сваки пас заврши у дому.
(Глас Српске)
Нови закон, који је потписала гувернерка Кети Хочул, а који ступа на снагу 2024. године, омогућава продавницама кућних љубимаца да умјесто тога раде са склоништима како би спашене или напуштене животиње понудиле на усвајање. Такође ће забранити узгајивачима да продају више од девет животиња годишње.
"Ово је веома велика ствар. Ми покушавамо да смањимо потражњу на малопродајном нивоу", рекао је сенатор Мајкл Ђанарис, демократа. Додао је да ће закон омогућити купцима да буду свјеснији одакле долазе њихови љубимци.
„Када би потрошач отишао у комерцијалне велике узгајивачнице љубимаца и видио ужасне услове, не би купио ове животиње", рекао је. Додао је да такозвана индустрија младунаца третира животиње као робу.
Продавнице кућних љубимаца тврде да нови закон неће учинити ништа да затвори узгајиваче ван државе или повећа њихове стандарде неге и односа према животињама. Из пет-шопова поручују да ће све резултирати затварањем десетина продавница за кућне љубимце које су остале у Њујорку.
Калифорнија је донијела сличан закон 2017. године, поставши прва држава која је забранила такву продају. Иако тај закон налаже да продавнице кућних љубимаца раде са склоништима за животиње или спасилачким операцијама, као што сада ради Њујорк, он не регулише продају приватних узгајивача.
Услиједило је неколико држава. Мериленд је 2020. забранио продају мачака и паса у продавницама кућних љубимаца, што је изазвало револт власника продавница и одгајивача који су ту мјеру оспорили на суду. Годину дана касније, Илиноис је забранио продавницама кућних љубимаца да продају комерцијално узгајану штенад и мачиће.
У Њујорку, групе за заступање права кућних љубимаца већ дуго позивају на потпуно затварање објеката који узгајају и продају животиње ради зараде, уз тврдње да се животиње узгајају у нехуманим условима прије него што се отпреме у продавнице.
Смртна казна за пет-шопове?
Емилио Ортиз, менаџер у продавници кућних љубимаца Ситипапс у Њујорку, рекао је да би нови закон могао да послужи као „смртна казна" за посао у коме је више од деценије.
„Деведесет посто нашег пословања је продаја паса. Нећемо ово преживјети", рекао је Ортиз, који сматра да је забрана неправедна према продавницама које раде са одговорним узгајивачима: „Они затварају добре заједно са лошим играчима."
Џесика Селмер, предсједница "People Unitet to Protect Pet Integrity", њујоршке коалиције власника продавница кућних љубимаца, назвала је закон „непромишљеним" и „контрапродуктивним" и рекла да се нада да ће гувернерка „размотрити неке од замки закона које су евидентне".
Нови закон неће утицати на одгајиваче који продају животиње рођене и узгојене на свом имању. Лиза Хејни, која заједно са супругом узгаја псе у свом дому у Бафалу, рекла је да подржава закон.
„Једна продавница кућних љубимаца у мојој близини, добија псе из цијелог средњег запада и различитих великих објеката, а ви немате појма одакле долазе и ко је одгајивач. Људи су заиста неупућени када узимају штене", рекла је Хејни.
Њена узгајивачница „Кавапу Кенелс", делимично се фокусира на узгој хипоалергених паса за људе који имају алергије, а њен пословни модел функционише на основу потреба. Листа чекања траје од шест до 12 мјесеци, осигуравајући да сваки пас заврши у дому.
(Глас Српске)
