Уштедјети је немогуће, најчешћи је одговор грађана у БиХ на питање колико је тешко уштедјети у овом времену и који су најбољи савјети како то урадити?!

До уштеде, настављају наши саговорници, могу само они чија су мјесечна примања 3.000 КМ и више од тога, а то су, ако бисмо посматрали званичне податке о платама, запослени у финансијском сектору, ИТ стручњаци и, наравно, политичари.

Никола А. из Добоја каже да је сувишно питати да ли може оставити новац "са стране"...

"Уштедјети новац у овом периоду је такорећи немогуће јер су цијене свих артикала високе, док су плате, нажалост, и даље ниске. Покушавао сам неколико пута оставити нешто новца, али бих га због непредвиђених трошкова ипак морао потрошити. Сви смо свједоци да су режије скупе, цијене хране су заиста високе и дивим се ономе ко успије нешто уштедјети у овим тешким временима", прича за "Независне новине" овај Добојлија, који тренутно живи и ради у Бањалуци.

Према његовим ријечима, када је у питању новац, немогуће је и било шта испланирати.

"На крају се све своди на то да живим од плате до плате, а и ако успијем нешто уштедјети - то се већ наредног мјесеца потроши", каже Никола А.

И Бањалучанка Сара П. свједочи за "Независне новине" да се водила ставом да ће приликом запослења успјети сачувати дио новца те га искористити када јој буде потребан.

"Чим сам се запослила покушала сам са штедњом. Нажалост, веома брзо сам схватила да је то са мојом платом готово немогуће. Убрзо сам одустала од било какве озбиљније штедње јер ми је плата довољна да покрије моје потребе, али није довољна за озбиљну уштеду. Сматрам да штедња не треба да иде на уштрб мојих основних потреба, као и неких ситних задовољстава којих не желим да се одрекнем", каже она те додаје да јој штедња више и не пада на памет у овим околностима.

"Нећу да се с овом платом превише замарам причом о штедњи јер је она тренутно немогућа, али чим остварим озбиљнија примања планирам се посветити разумној штедњи и потенцијалној инвестицији", наглашава Сара П.

Ако би, с друге стране, исто питање поставили стручњацима, примјетно је да они на покушај штедње гледају другим очима.

Они поручују да људи праве неколико грешака приликом покушаја штедње.

"Људи чекају предуго на почетак штедње. Друго је што млађи радници у потпуности не знају да искористе свој новац. Људи су жртве животног стила инфлације, а све чешће се игноришу ризици неостављања новца за црне дане", сматра Ник Рајли, сертификовани финансијски планер из САД.

Све наведено је јако тешко спроводиво у држави као што је БиХ, одговарају заштитници права потрошача.

Марин Баго, предсједник Удружења потрошача "Футура" из Мостара, поручује за "Независне новине" да свака породица у БиХ може да види гдје је тек онда када је питате за штедњу.

"Износ потрошачке кошарице за четворочлану обитељ је премашио 3.000 КМ, ако у то не рачунамо кирију или кредит за стан. Свако ко има примања већа од 3.500 КМ може да размишља о некој уштеди. Свако ко има мање мора размишљати о стварима којих се мора одрећи, како у своје име, тако и у име своје породице", каже Баго.

"Такви људи су политичари, бољи подузетници, ИТ стручњаци, упосленици у институцијама, поготово код оних гдје два или више чланова породице ради у таквим установама", додаје Баго.

А ако се не може уштедјети за основне потребе, шта тек рећи за покушај штедње за куповину стана или куће.

"Покушавам да штедим, али тек за стан или кућу је то немогућа мисија. Тренутно радим за минималну плату и живим са родитељима, тако да могу штедјети јер не плаћам режије нити храну за цијелу породицу", наводи Тијана М. из Бањалуке, која признаје и да поред тога што је своје трошкове свела на минимум није уштедјела неки значајнији износ.

"Није могуће уштедјети већу количину новца којом бих могла ријешити стамбено питање", наглашава ова Бањалучанка.

Независне novine