Повећани сви подстицаји у пољопривреди, ко ће добити највише?
Аграрни буџет Републике Српске ове године ће износити 180 милиона КМ, а Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС "Независним" је доставило податке у којима се види да су сви подстицаји повећани у односу на претходну годину. Они су истакли да су за подстицајне мјере укупна буџетска средства повећана за 69 одсто у односу на претходну годину.
"Подршка текућој производњи повећана је за 55 одсто, дугорочном развоју за 113 одсто, а системске мјере су повећане за 53 одсто. Директна подршка сточарској производњи повећана је за 54%, премија за приплодну стоку за 128%, за производњу меса за 83%, а директна подршка биљној производњи повећана је за 56%. Регрес за дизел-гориво повећан је по литру дизела са 0,5 на 0,75 КМ, а суфинансирање капиталних инвестиција је са 30% повећано на 40% фиксног поврата, односно 50% за брдско-планинско подручје и младе на селу. Задржана је премија за млијеко на 0,25 КМ по литру јер је просјечна премија у региону 0,10 КМ, изузев Федерације. Умјесто повећања премије за млијеко, уведена је подршка по грлу за свако музно грло у и ван система откупа, 100 КМ по грлу, односно 200 КМ за изразито неразвијена подручја", навели су из Министарства. Додали су да је подржана изградња регионалних дистрибутивних и прерађивачких објеката, као што су мљекара у Прњавору и откупни центар у Лијевчу.
"Подршка за мљекаре је увећана на 33.370.000 КМ за 13 премија, док је прошле године исплаћено 32.767.824 КМ у 14 премија. Тако ће некомерцијална лица за млијеко највише добити 50.000 КМ, комерцијална 250.000 КМ, а правна 400.000 КМ. Уведене су и нове мјере, као што је премија по грлу, односно 200 КМ или шест милиона КМ додатних средстава, што је повећање у односу на претходну годину од пет фенинга, а доњи лимит су три краве", пише у документу Министарства. Ови подстицаји укључују 30.000 нових корисника који прерађују на газдинству и производе сир и кајмак и досад нису примали подстицај.
"Повећава се и подршка за дизел, и то са 6.250.000 КМ на 10.500.000 КМ. Такође, већа је и подршка за капиталне инвестиције, и то 40 одсто за комерцијална, 50 одсто за младе фармере и газдинства изнад 600 метара надморске висине", пише у подацима ресорног министарства. За нове мјере руралног развоја намијењено је седам милиона КМ.
"У свим активностима око расподјеле буџета годинама транспарентно и одговорно водимо дијалог са представницима свих удружења која окупљају пољопривреднике, увијек крајем једне године, на уласку у другу, како бисмо саслушали мишљења и жеље пољопривредника. Велики дио тих сугестија се и прихвати, али, наравно, немогуће је удовољити свим жељама, јер се мора водити рачуна о свим гранама производње, као и избалансираности у смислу улагања у текућу производњу и за дугорочне, капиталне инвестиције", појаснили су из Министарства.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, рекао је за "Независне новине" да су сви подстицаји повећани јер то аграрни буџет омогућава и генерално сви су пољопривредни произвођачи задовољни.
"Било је неких одређених примједби и одступања, али у разговору са министром Савом Минићем нејасноће су усаглашене и отклоњене. Сад већ можемо причати о неком прогресивном, развојном буџету, што се до сада није могло рећи јер смо имали буџет који нам је омогућавао само пуко преживљавање. Морамо заједнички радити на увођењу мјера заштите домаће производње јер се бојимо да ће нам опет прекомјерни увоз 'појести' ове субвенције. Заједно ћемо са Министарством пољопривреде вршити притисак на Савјет министара БиХ да се заштитне мјере за пољопривредни сектор коначно уведу. Наравно, у наредном периоду ћемо заједно са министром разговарати и о измјенама и допунама правилника, а све у зависности од ситуације на терену и у окружењу", закључио је Маринковић.
Независне новине
"Подршка текућој производњи повећана је за 55 одсто, дугорочном развоју за 113 одсто, а системске мјере су повећане за 53 одсто. Директна подршка сточарској производњи повећана је за 54%, премија за приплодну стоку за 128%, за производњу меса за 83%, а директна подршка биљној производњи повећана је за 56%. Регрес за дизел-гориво повећан је по литру дизела са 0,5 на 0,75 КМ, а суфинансирање капиталних инвестиција је са 30% повећано на 40% фиксног поврата, односно 50% за брдско-планинско подручје и младе на селу. Задржана је премија за млијеко на 0,25 КМ по литру јер је просјечна премија у региону 0,10 КМ, изузев Федерације. Умјесто повећања премије за млијеко, уведена је подршка по грлу за свако музно грло у и ван система откупа, 100 КМ по грлу, односно 200 КМ за изразито неразвијена подручја", навели су из Министарства. Додали су да је подржана изградња регионалних дистрибутивних и прерађивачких објеката, као што су мљекара у Прњавору и откупни центар у Лијевчу.
"Подршка за мљекаре је увећана на 33.370.000 КМ за 13 премија, док је прошле године исплаћено 32.767.824 КМ у 14 премија. Тако ће некомерцијална лица за млијеко највише добити 50.000 КМ, комерцијална 250.000 КМ, а правна 400.000 КМ. Уведене су и нове мјере, као што је премија по грлу, односно 200 КМ или шест милиона КМ додатних средстава, што је повећање у односу на претходну годину од пет фенинга, а доњи лимит су три краве", пише у документу Министарства. Ови подстицаји укључују 30.000 нових корисника који прерађују на газдинству и производе сир и кајмак и досад нису примали подстицај.
"Повећава се и подршка за дизел, и то са 6.250.000 КМ на 10.500.000 КМ. Такође, већа је и подршка за капиталне инвестиције, и то 40 одсто за комерцијална, 50 одсто за младе фармере и газдинства изнад 600 метара надморске висине", пише у подацима ресорног министарства. За нове мјере руралног развоја намијењено је седам милиона КМ.
"У свим активностима око расподјеле буџета годинама транспарентно и одговорно водимо дијалог са представницима свих удружења која окупљају пољопривреднике, увијек крајем једне године, на уласку у другу, како бисмо саслушали мишљења и жеље пољопривредника. Велики дио тих сугестија се и прихвати, али, наравно, немогуће је удовољити свим жељама, јер се мора водити рачуна о свим гранама производње, као и избалансираности у смислу улагања у текућу производњу и за дугорочне, капиталне инвестиције", појаснили су из Министарства.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, рекао је за "Независне новине" да су сви подстицаји повећани јер то аграрни буџет омогућава и генерално сви су пољопривредни произвођачи задовољни.
"Било је неких одређених примједби и одступања, али у разговору са министром Савом Минићем нејасноће су усаглашене и отклоњене. Сад већ можемо причати о неком прогресивном, развојном буџету, што се до сада није могло рећи јер смо имали буџет који нам је омогућавао само пуко преживљавање. Морамо заједнички радити на увођењу мјера заштите домаће производње јер се бојимо да ће нам опет прекомјерни увоз 'појести' ове субвенције. Заједно ћемо са Министарством пољопривреде вршити притисак на Савјет министара БиХ да се заштитне мјере за пољопривредни сектор коначно уведу. Наравно, у наредном периоду ћемо заједно са министром разговарати и о измјенама и допунама правилника, а све у зависности од ситуације на терену и у окружењу", закључио је Маринковић.
Независне новине
