Инфлација пада до краја године, да ли ће падати и цијене хране?
Централна банка БиХ очекује да инфлација у 2023. години коначно успори, што буди очекивања да до краја године коначно дође и до појефтињења одређених животних намирница.
Стручњаци са којима смо разговарали сматрају да глобалне прогнозе донекле дају за право да се надамо оваквом епилогу, али, исто тако, тврде и да треба оставити дозу резерве, јер нас је досадашња пракса научила да се увијек могу десити неке алармантне ситуације у свијету (попут актуелних у Украјини, банкарском сектору...) које би могле утицати на глобалну слику.
Инфлација у БиХ у јануару 2023. године износила је 14,1 одсто, што је нешто мање у односу на оно што је било на снази готово комплетне 2022. године.
Централна банка БиХ очекује да се актуелна висина инфлације задржи још неко вријеме у текућој години, али да ће током године она свакако све више успоравати.
"И друге међународне организације прогнозирају пад инфлације у БиХ и то је сасвим реално очекивати. Уколико заиста дође до пада, то значи стагнацију раста цијена, односно пад цијена одређених услуга, не свих, и не на нивое прије инфлације. Мада, можда код неких и хоће на тај ниво, али и то у зависности од неких других цијена, попут енергената, нафте и слично", поручује економиста Адмир Чавалић.
А шта треба да се деси да се не обистине ове прогнозе?
"То могу бити значајнији геополитички поремећаји на тржишту. Ево, на примјер, тренутна банкарска криза сигурно може донијети панику на тржишту. То нам у овом тренутку не треба, јер она може одложити пад инфлације, али и успоравање економске активности. Али надамо се да ће то бити изолован случај. Ту је, наравно, и рат у Украјини, јер и даље не знамо шта ће се тамо дешавати. Али ако се ништа велико не деси, апсолутно је реално да дође до пада цијена финалних производа и услуга", каже Чавалић за "Независне новине".
Економиста Синиша Пепић каже да је у времену када су тржишни шокови постали свакодневица јако незахвално доносити било какве процјене.
"Цијене нафтних деривата су у паду, за очекивати је да се коригује ка доле и цијена хране. Колики ће то утицај имати на инфлацију, знаћемо и након што се анализирају ефекти поскупљења електричне енергије. Заиста је незахвално давати прогнозе у овако турбулентном периоду и промјенама у глобалном економском поретку којима смо свједоци, а каквим, како рече кинески предсједник при сусрету са руским колегом, нисмо свједочили уназад 100 година", наглашава Пепић.
Осим чињенице да зависимо од глобалног поретка, многи стручњаци сматрају да политичари/власти у БиХ ипак имају простора да донесу мјере које ће помоћи становништву, прије свега кад су у питању цијене намирница.
Међутим, раније је "на путу" снижењима стајала цијена нафте, а сада када је гориво појефтинило, а цијене остале исте, да ли ће нови "изговор" бити већа цијена струје?
"Свакако да ће се изговори тражити, њих никада не мањка када су у питању бх. политичке елите. Међутим, сматрам да власти и немају нешто пуно простора за ад хок мјере, а њих и не препоручујем јер дају ад хок резултате. Наши буџети нису толико издашни да би нам допустили било какве антиинфлаторне активности каквима смо свједоци у неким земљама ЕУ. Сматрам да је на првом мјесту неопходно пружити подршку домаћим инвестицијама, с крајњим циљем супституције увоза. На тај начин можемо очекивати дугорочно позитивне ефекте и на крају бољи стандард грађана", рекао је Пепић за "Независне новине".
Пад инфлације у свијету прогнозира и Ецономист Интеллигенце Унит (ЕИУ), који очекује да инфлација са 9,3 одсто у 2022. падне на 6,7 одсто у 2023, те на 4,3 одсто у 2024. години. Али, упркос јењавању инфлације, из Ецономиста не очекују пад цијена. Напротив.
"Цијене ће остати на високом нивоу, чак и након пада инфлације, што подстиче ризик од друштвених немира. Такође, инфлација ће и даље остати знатно изнад нивоа из 2019. године, а кључни разлози за то су висок глобални ниво цијена робе, континуирани поремећаји у ланцу снабдијевања због рата у Украјини и другим дијеловима свијета, те још увијек јак амерички долар", навели су из Ецономиста.
Ипак, они очекују и да централне банке широм свијета задрже "агресиван политички став у настојању да се инфлација стави под контролу".
(Независне)
Стручњаци са којима смо разговарали сматрају да глобалне прогнозе донекле дају за право да се надамо оваквом епилогу, али, исто тако, тврде и да треба оставити дозу резерве, јер нас је досадашња пракса научила да се увијек могу десити неке алармантне ситуације у свијету (попут актуелних у Украјини, банкарском сектору...) које би могле утицати на глобалну слику.
Инфлација у БиХ у јануару 2023. године износила је 14,1 одсто, што је нешто мање у односу на оно што је било на снази готово комплетне 2022. године.
Централна банка БиХ очекује да се актуелна висина инфлације задржи још неко вријеме у текућој години, али да ће током године она свакако све више успоравати.
"И друге међународне организације прогнозирају пад инфлације у БиХ и то је сасвим реално очекивати. Уколико заиста дође до пада, то значи стагнацију раста цијена, односно пад цијена одређених услуга, не свих, и не на нивое прије инфлације. Мада, можда код неких и хоће на тај ниво, али и то у зависности од неких других цијена, попут енергената, нафте и слично", поручује економиста Адмир Чавалић.
А шта треба да се деси да се не обистине ове прогнозе?
"То могу бити значајнији геополитички поремећаји на тржишту. Ево, на примјер, тренутна банкарска криза сигурно може донијети панику на тржишту. То нам у овом тренутку не треба, јер она може одложити пад инфлације, али и успоравање економске активности. Али надамо се да ће то бити изолован случај. Ту је, наравно, и рат у Украјини, јер и даље не знамо шта ће се тамо дешавати. Али ако се ништа велико не деси, апсолутно је реално да дође до пада цијена финалних производа и услуга", каже Чавалић за "Независне новине".
Економиста Синиша Пепић каже да је у времену када су тржишни шокови постали свакодневица јако незахвално доносити било какве процјене.
"Цијене нафтних деривата су у паду, за очекивати је да се коригује ка доле и цијена хране. Колики ће то утицај имати на инфлацију, знаћемо и након што се анализирају ефекти поскупљења електричне енергије. Заиста је незахвално давати прогнозе у овако турбулентном периоду и промјенама у глобалном економском поретку којима смо свједоци, а каквим, како рече кинески предсједник при сусрету са руским колегом, нисмо свједочили уназад 100 година", наглашава Пепић.
Осим чињенице да зависимо од глобалног поретка, многи стручњаци сматрају да политичари/власти у БиХ ипак имају простора да донесу мјере које ће помоћи становништву, прије свега кад су у питању цијене намирница.
Међутим, раније је "на путу" снижењима стајала цијена нафте, а сада када је гориво појефтинило, а цијене остале исте, да ли ће нови "изговор" бити већа цијена струје?
"Свакако да ће се изговори тражити, њих никада не мањка када су у питању бх. политичке елите. Међутим, сматрам да власти и немају нешто пуно простора за ад хок мјере, а њих и не препоручујем јер дају ад хок резултате. Наши буџети нису толико издашни да би нам допустили било какве антиинфлаторне активности каквима смо свједоци у неким земљама ЕУ. Сматрам да је на првом мјесту неопходно пружити подршку домаћим инвестицијама, с крајњим циљем супституције увоза. На тај начин можемо очекивати дугорочно позитивне ефекте и на крају бољи стандард грађана", рекао је Пепић за "Независне новине".
Пад инфлације у свијету прогнозира и Ецономист Интеллигенце Унит (ЕИУ), који очекује да инфлација са 9,3 одсто у 2022. падне на 6,7 одсто у 2023, те на 4,3 одсто у 2024. години. Али, упркос јењавању инфлације, из Ецономиста не очекују пад цијена. Напротив.
"Цијене ће остати на високом нивоу, чак и након пада инфлације, што подстиче ризик од друштвених немира. Такође, инфлација ће и даље остати знатно изнад нивоа из 2019. године, а кључни разлози за то су висок глобални ниво цијена робе, континуирани поремећаји у ланцу снабдијевања због рата у Украјини и другим дијеловима свијета, те још увијек јак амерички долар", навели су из Ецономиста.
Ипак, они очекују и да централне банке широм свијета задрже "агресиван политички став у настојању да се инфлација стави под контролу".
(Независне)
