"Туристичка дестинација је ужа или шира туристички организирана и тржишно препознатљива просторна јединица, чији туристички производ(и), као резултат изворне и изведене туристичке понуде има(ју) потенцијалну или стварну утрживост на туристичком тржишту", наглашено је то на панелу под називом "Дестинација и њен туристички развој", одржаном на првом Сарајево Тоурисм Суммиту.

Ненад Иванишевић, покрајински секретар за привреду и туризам је на почетку свог излагања казао да је ово јако важна тема, и да је похвално што се о овоме данас разговара.

"Ми смо прије три недјеље дошли из Индије, тамо смо им представљали туристичку понуду Војводине као и Србије, и они су нам рекли све је то супер али како бисмо ми могли доћи до Сарајева, Мостара, Котора, Подгорице.. и онда смо схватили да без обзира што ми сви на балкану волимо да уживамо у тој квази величини, да смо уствари јако мали у односу на велика свјетска тржишта, и кад се ујединимо и даље смо мали јер се свјетско тржиште константно мијења и ми морамо ићи у корак с њим", појаснио је Иванишевић.

Споменуо је и примјер тога како је данас карта из Београда до Абу Дхабија јефтинија него карта из Београда до Подгорице, те да је због тога битно борити се и понудити људима много више него што смо до данас нудили.

"Оно што желим да нагласим да уколико се бавите било чим што хоћете неком да продате, морате да будете иновативни, да понудите несто ново јер поента цијеле приче је да људи дођу овдје и потроше паре, хоћу да ови хотели буду пуни и у Сарајеву, Новом Саду, Београду и зато мислим да треба много више да сарађујемо", поручио је.



ПРОМОЦИЈА ДЕСТИНАЦИЈЕ

Предсједник Туристичке заједнице Кантона Сарајева Харис Фазлагић говорио је о Сарајеву као туристичкој дестинацији и прилагођавању промјенама на глобалном туристичком тржишту у циљу одрживог туристичког развоја.

"Туристичка заједница КС Висит Сарајево свакодневно се носи с изазовима промоције дестинације и адекватног одговара на захтјеве различитих профила туриста и трендова које тржиште диктира. У протеклој години Кантон Сарајево посјетили су туристи из чак 193 земље свијета, што најбоље говори о дисперзији туристичке понуде којом располажемо и бројним специфичним облицима туризма које развијамо у КС, од културно-хисторијског, оутдоор, вјерског и гастро туризма, до дарк туризма и халал туризма који нас диференцирају од конкуренције и нуде аутентично и уникатно искуство туристима који посјећују нашу дестинацију", рекао је Фазлагић.



Кроз дигитализацију туристичке понуде и развој нових пројеката као што је Сарајево Цитy Цард, те активнију сарадњу са Сарајево Интернатионал Аирпорт улажу у иновације.

"Пратимо глобалне трендове и позиционирамо Сарајево као модерну и пожељну туристичку дестинацију која спремно одговара на све захтјеве туриста и тржишта", нагласио је Фазлагић.

Амарилдо Мурић, директор Националног Парка Уна је казао да им је циљ да "Национални парк Уна" постане препознат као једна оаза која ће бити генератор одрживот развоја на нашем подручју, али да највише тога овиси о људима.

"Један човјек може нешто, али људи заједно могу много више. Нужна је потреба да направимо амбијент за бољу привреду, богатије друштво и из тог разлога морамо радити на организацији оваквих панела, сајмова. Морамо се вратити једни другима на здравој основи и покушати довести тај дио "свјетског колача" у наше просторе. Једина формула за успјех на примјеру Националног парка Уна је управо та комуникација са интересним скупинама, било да се ради о јавном или приватном сектору, неким невладиним организацијама, то је један приступ који ће дефинитивно довести до резултата ако радимо онако како треба, упорно и уз велику дозу ентузијазма", поручио је Мурић.

КЉУЧ ТУРИЗМА СУ ЉУДИ

О томе колико су важни људи у развоју туристичке дестинације и самом привлачењу туриста говорио је Дејан Љеванић, директор ОЦ Јахорина.

"Суштина туризма је да се човјек осјећа лијепо на коју год туристичку дестинацију да оде. Ви можете уложити милионе, али ако закаже људски фактор џаба вам све, и управо због тога према мом мишљењу кључ туризма су људи, они су ти који чине дестинацију, туризам. Оно што ја често говорим својим запосленицима јесте управо то да можемо ми платити гондолу и 10 милиона еура, али ако се на улазу у гондолу налази човјек који је некултуран, неуредан и слично, тада та гондола више нема никакву вриједност", мишљења је Љевнаић.



И он је нагласио важност заједништва и заједничког рада када је у питању развој туризма, наглашавајући да без обзира колико добар план или пројекат направили и покушали реализирати, да увијек постоје људи који неће поштовати ваш рад и самим тиме много је теже онда направити једну дестинацију добром дестинацијом.
Жарко Вицо, помоћник директора ТО Града Требиња је истакнуо важност природних ресурса које треба да има свака дестинација да би била привлачна туристима.

"Требиње је препознато као мјесто које има изузетан геостратешки положај, добру климу, неке природне ресурсе које нам је дао Бог, али сматрам такођер и сложит ћу се са колегама  да су људи најважнији у развоју туризма. Битна је заједничка посвећеност визији и циљу, ми много радимо на томе и управо из тог разлога Требиње биљежи континуирани раст и посјећује нас велики број туриста", казао је на крају излагања Вицо.
​
(Акта.ба)