Много грађана нашло се у позицији да наглавачке промијени своје потрошачке навике, да све више купују јефтинију храну или чак избацују одређене прехрамбене производе са својих кућних листа за куповину.

Видљиво је то приликом готово сваке посјете неком тржном центру и скенирања корпе просјечног потрошача. Посвједочила је то за “Глас Српске” и Бањалучанка В. З. наводећи како све теже излази на крај јер се она и супруг, који је пензионер са примањима око 500 марака, све чешће и све више, одричу одређених животних намирница.

- Почели смо штедјети и на храни, јер када платимо комуналне рачуне не остане баш много на располагању. И то што остане углавном све оде на храну и лијекове. При том, не могу баш све купити што мислим, јер рачуница не дозвољава. Узимам само оно најнужније. Прије неки дан сам рачунала, само за хљеб и млијеко мјесечно би требало издвојити чак 140 марака. То је готово четвртина пензије. А шта је са осталим? Месо више не купујем на килограм. Узмем 200-300 грама. Највише пола килограма, када ми се најаве дјеца да ће доћи на ручак. Можда је жалосно рећи, али телетина се ријетко нађе у мом лонцу. И воће и поврће је постало попут драгог камења. Паприке четири-пет марака, мрква три, трешње чак десет. Па ко то може себи приуштити са овим пензијама и платама. Шта ће тек бити на јесен?! Сјећам се да се некада ишло у мјесечну набавку основних животних намирница. Тога више нема. Купи се нешто и то развлачи што више - каже ова Бањалучанка. 

Како је додала, сматра да су цијене хране неоправдано на овако високом нивоу, те да трговци подижу цијене више него што то захтијевају њихови повећани трошкови.
- Мислим да су цијене стварно превисоке. Нереалне. Мислим да би надлежни требало да реагују. Већ мјесецима штедим када су у питању средства за хигијену или рецимо куповина гардеробе. У посљедње вријеме чак штедим и на лијековима, али и на храни. Недавно сам хтјела купити сладолед, када сам видјела да је двије марке прво што ми је пало на памет па боље да оставим за хљеб. Да није дјеце која помогну и храна би постала луксуз - поручила је ова забринута Бањалучанка.

Да је актуелна економска криза умногоме промијенила потрошачке навике овдашњих људи указује и извршна директорица Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић. Како каже вртоглави раст цијена натјерао је велики број грађана да се одрекне многих ствари, а у посљедње вријеме примјетно је то и код куповине хране.
- Већина грађана се нашла у позицији да купује само оно што баш мора. На то је утицало и поскупљење режија, али и енергената. Много је удара на кућни буџет. Све ово је довело до великих промјена у потрошачким навикама наших људи. Како да их не­ мијењају када је вриједност потрошачке корпе одавно изнад 2.000 марака. Некада се ишло у мјесечну набавку намирница за кућу. То сада мало ко може себи приуштити. Купује се за два или три дана - каже Марићева за “Глас Српске”.

На нове негативне трендове указује и предсједник Удружења потрошача “Звоно” из Бијељине Јован Василић, наводећи да из контаката са трговцима, али и потрошачима, може закључити да је куповна моћ грађана све мања те да се мијења и прилагођава временима у којима живимо.
- Постало је јасно да један добар дио грађана све више штеди па чак и на куповини хране. Сада се купује краткорочно. Што каже наш народ, хајде да преживим данас, за сутра ћемо видјети. Купује се од данас, до сутра. Мислим да је добар показатељ промијењених потрошачких навика, али и скупоће, то што људи готово да не купују цијелу лубеницу, већ узимају пола или комад. Слично је и са месом. Такве слике можете видјети и на пијацама гдје људи узимају два или три парадајза - каже Василић. 

Да су грађани приморани да више него икада калкулишу са кућним буџетом може се закључити и уколико се анализирају званични статистички подаци о вриједности потрошачке корпе за једну четворочлану породицу која износи око 2.500 марака и упореде са просјечном платом која тренутно износи 1.280 марака.
 
Како се на ставци за становање и комуналне услуге не може готово ништа уштедјети, остаје она везано за обућу и гардеробу, али и храну која чини готово 50 одсто потрошачке корпе. Поједини економисти указују да би ова ситуација вјероватно била и гора да на адресе једног доброг дијела грађана не стижу коверте, новчане иностране дознаке, које на годишњем нивоу прелазе четири милијарде марака.
 

Глас Српске