- Европска комисија представила је нови финансијски пакет за западни Балкан од 14 инвестиција у транспорт, енергију, екологију, људски капитал и подршку приватном сектору, укупне вриједности 2,1 милијарду евра.

Како су нагласили, у питању је пети инвестициони пакет у склопу Економског и инвестиционог плана за западни Балкан те да су сви пројекти припремљени у блиској сарадњи с партнерима на западном Балкану и међународним финансијским институцијама с циљем убрзања европске перспективе за регион.

Како је саопштено, Оливер Вархељи, европски комесар за сусједство и проширење у Европској комисији, истакао је да је овај пакет нови сигнал партнерима на западном Балкану да је њихова будућност у ЕУ, као и да се раскорак у развоју наставља смањивати. 

"Ови пројекти ће боље повезати регион изнутра и са ЕУ, помоћи декарбонизацији економија и подржати конкурентност приватног сектора у региону. Сада позивам наше партнере са западног Балкана и међународне финансијске институције да покрену ове пројекте што је прије могуће како би грађани и предузећа у региону могли искористити предности ових инвестиција", рекао је Вархељи. 

За БиХ су предвиђени пројекти на коридору 5ц, у склопу компоненте за транспорт, и за рехабилитацију водоводне мреже у Сарајеву, у склопу еколошке компоненте.

Такође, предвиђене су инвестиције у чисту енергију кроз финансирање пројекта изградње хидроцентрале на ријеци Дрини између Србије и БиХ. 

У Дирекцији за европске интеграције БиХ су нам јуче одговорили да је Оперативни одбор Инвестицијског фонда за западни Балкан одржао сједницу у петак и да је за БиХ одобрено четири пројекта вриједности 298 милиона евра. 

"Међу одобреним инфраструктурним апликацијама су коридор 5ц - дионица Озимице - Поприкуше, коридор 5ц - дионица Мостар сјевер - Мостар југ, затим рехабилитација и модернизација Црпно-акумулацијске хидроелектране Чапљина и пројект "Воде Сарајево" - реконструкција мреже водоснабдијевања, а одобрена апликација за техничку помоћ односи се на имплементацију пилот-система за управљање отпадом у средњој Босни", кажу они за "Независне". Истичу да је БиХ у овом позиву добила знатан дио колача, односно око три четвртине одобрених грант средстава за западни Балкан, што је, како наглашавају, ставља у ред водећих у кориштењу ових средстава у региону.

"Да би ова средства постала оперативна потребно је да БиХ потпише споразуме са међународним финансијским институцијама, а за шта ће бити надлежно Министарство финансија и трезора БиХ", нагласили су. 

У Европској комисији су рекли да ће дио средстава из овог фонда бити грантови, и то 528 милиона евра из Треће компоненте Инструмената претприступне помоћи ЕУ, додатних донација од стране земаља чланица и Норвешке, док би остатак износили кредити међународних финансијских институција и средства земаља региона које обезбјеђују дио учешћа у пројектима.

У Европској комисији су нам рекли да је ЕУ највећи трговински партнер БиХ, као и да је кроз финансијску помоћ коју је пружила показала да је истински пријатељ. 

"Делегација ЕУ у БиХ је од 1996. године реализовала пројекте у вриједности од преко 3,7 милијарди евра у грантовима за реконструкцију, владавину права, одрживу економију, образовање и запошљавање, транспорт, пољопривреду и рурални развој те друге кључне области у БиХ. У протеклој деценији Делегација ЕУ у БиХ је имплементирала око хиљаду пројеката, укупне вриједности близу милијарду евра грантова.

"Средства којима се управља преко Делегације ЕУ у БиХ нису једини извор финансирања ЕУ од којег БиХ има корист. БиХ остварује корист из различитих буџетских извора који се исплаћују преко расположивих локалних и регионалних фондова. Инвестициони оквир за западни Балкан је, на примјер, финансирао 74 пројекта у областима животне средине, транспорта, енергетике и социјалне заштите у вриједности од 732,6 милиона евра у грантовима", кажу они.
 
(Независне)