Највећи број радника који ове године не могу да приуште одлазак на годишњи одмор налази се у Румунији (43 одсто) и Грчкој (37 одсто), а скоро па у корак слиједе их Мађарска, Италија, Хрватска и Кипар.

Цијена пакет аранжмана за годишњи одмор је 12,4 одсто већа него прошле године када је цијена расла за 11,5 одсто, показује анализа података Еуростата, Европске конфедерације синдиката (ЕТУЦ) и Европског синдикалног института. Како сматрају у ЕТУЦ овог љета неће бити одмора од кризе трошкова живота, с породицама које ће се суочити с највећим повећањем трошкова одмора и боравака у историји, пише Пословни дневник.

Касирка неће ићи на море, односно тамо ће у најбољем случају радити, тако се може парафразирати ово љето које ће остати запамћено по рекордном повећању трошкова годишњег одмора и све већем броју радника у Европи који га не могу приуштити.

Цијена пакет аранжмана, који су намијењени пружању одмора најбоље вриједности, у земљи или иностранству, порасла је за 12,4 одсто у цијелој ЕУ између јануара и маја, и то након повећања од 11,5 одсто прошле године, па се потврђује да широм Европе током овог љета криза трошкова живота утиче на цијену годишњих одмора: у првих пет мјесеци 2023. године исте су рекордно високе, док је, на примјер, посљедње веће повећање забиљежено 2015. године када је годишњи раст износио 7,2 одсто, с тим да се мјерења врше од 1996. године.

Шта то значи за раднике у условима кризе трошкова живота? Према овој анализи око 19,5 одсто запослених људи не може приуштити недјељу дана изван куће, што износи 38 милиона људи. На листи најпогођенијих радника у том смислу високо мјесто заузимају и хрватски радници.


Српска инфо