САРАЈЕВО - Возачи у Босни и Херцеговини, кад су у питању неплаћене казне за саобраћајне прекршаје, дугују 71,3 милиона КМ, а на првом мјесту по овом основу је возач из Сарајева, из општине Стари Град, са чак 249.193 КМ дуга, речено је за "Независне новине" из Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података Босне и Херцеговине (ИДДЕЕА).

"Укупан дуг возача за саобраћајне прекршаје у БиХ износи 71.326.873 КМ, док је укупан дуг страних држављана по истом основу 529.515 КМ", наводе из ИДДЕЕА.

Што се тиче дуга возача према ентитетима, на првом мјесту је Федерација БиХ са укупним дугом од 54.509.434, у Републици Српској тај износ је 14.061.468 КМ, док Брчко дистрикт дугује 2.755.970 марака.

Рекордера по прекршајима из Сарајева прати возач из Маглаја који дугује 86.397 КМ.

"На трећем и четвртом мјесту су возачи са Илиџе са приближно сличним износом дуга, 73.166 и 72.055 КМ, на петом мјесту са дугом од 71.559 КМ је особа из Хаџића, док су на шестом и седмом мјесту возачи из Градачца, који дугују 65.937 и 64.375 КМ. На осмом мјесту са дугом од 64.335 КМ је поново возач са Илиџе, док девето и десето мјесто као највећи дужници по питању неплаћених казни за саобраћајне прекршаје у износу од 60.569 и 58.930 КМ припадају возачима из Зенице и Модриче", наводе из ИДДЕЕА.

Наводе да су најчешће казне које су написане ове године за прекршаје као што су за возача који се возилом на путу креће брзином која је од 10 до 20 км/х већа од дозвољене брзине, као и када возач нема код себе одговарајућу важећу возачку дозволу или је не покаже на захтјев овлаштеног лица, али и за возаче који управљају моторним возилом прије стицања права на то.

Никола Ћопић, инжењер за безбједност саобраћаја и члан Координационе групе за безбједност саобраћаја, истиче за "Независне новине" да су ово поражавајући подаци, који се понављају из године у годину.

"Суштина је у томе да углавном лица која имају нагомилане прекршаје немају ништа од имовине на своје име и да рјешење треба тражити у одузимању возила као средства којим се чине прекршаји. Првенствено, сматрам да одузимање возила као средства извршења прекршаја треба да постане правило, а не изузетак, и да надлежни орган, односно Министарство унутрашњих послова код таквих прекршаја не би требало да одступа од таквог устаљеног поступања. Рјешење се може тражити и у принудном извршењу изречених новчаних казни од стране Пореске управе, а у том случају извршење се може спроводити на новчаним примањима дужника, покретним стварима, новчаним средствима са рачуна код банака и слично", сматра Ћопић.

Истиче да би апострофирао и законску могућност коју тренутно пружа важећи Закон о прекршајима Републике Српске.

"Ту мислим на замјену новчане казне казном затвора, и то након што истекне рок од три године од дана правоснажности прекршајног налога или рјешења о прекршају. У овом случају треба напоменути да се замјена врши на начин да се за сваких започетих 50 марака одређује казна у трајању од једног дана затвора, с тим да казна затвора не може бити краћа од једног дана, нити дужа од 60 дана", каже Ћопић.


Независне новине