Стална потреба за већим бројем хранитељских породица
Дјеци без родитељског старања неопходна је подршка коју пружа топлина дома, а то могу осјетити у хранитељским породицама.
Из Центра за социјални рад Бањалука кажу за "Независне новине" да по Закону о социјалној заштити дјеца у хранитељској породици бораве све до навршене 26. године живота или до завршетка редовног школовања.
"Тренутно је код нас смјештено 46 дјеце, док је 11 дјеце са потешкоћама у развоју смјештено у такозвано специјализовано хранитељство и имамо 37 хранитељских породица, уз 11 специјализованих породица. Имамо сталну потребу за повећањем хранитељских породица, јер постоје дјеца која су у подршци нашег Центра и која заслужују живот у бољој и сретнијој породици него што су њихове, због чега је потребан додатни ангажман цјелокупне заједнице, која би се додатно сензибилисала за потребе заштите дјеце и њихових елементарних права", казали су из бањалучког Центра за социјални рад.
Истичу да накнада за издржавање дјетета износи 445 КМ, плус 251 КМ као накнада за хранитељски рад, што укупно износи 696 марака.
"За хранитељство у Центру за социјални рад Бањалука могу се пријавити и хранитељи из других општина. Један од битних критеријума у одабиру хранитељске породице је да нико од чланова породице није кривично гоњен/кажњаван, да им није одузето или ограничено родитељско право, одузета или ограничена пословна способност, да нису лица која су душевно болесна или слабоумна, односно болују од друге болести која може довести у опасност здравље или живот дјеце повјерене на бригу и старање, те да пружају довољно гаранције да ће дјецу која им се повјере на старање подизати и васпитавати тако да буду корисни чланови друштвене заједнице", објаснили су из бањалучког Центра.
Из Центра за социјални рад Требиње казали су за "Независне новине" да тренутно имају четири регистроване хранитељске породице, од којих су три хранитељске и једна сродничка, у које је смјештено седморо дјеце, док је једна хранитељска породица у поступку усвајања.
"Управо је једна од већих заблуда поистовјећивање хранитељства и усвајања, што су два одвојена права у социјалној заштити. Хранитељство подразумијева привремено смјештање дјетета у породицу хранитеља на одређено вријеме, док биолошки родитељи задржавају родитељско право. Потпуно усвајање, с друге стране, обухвата трајно правно усвајање дјетета од стране усвојитеља, при чему се прекида правна веза са биолошким родитељима", казали су из требињског Центра и додали да број хранитељских породица које тренутно имају није довољан.
"Код нас је више заступљено сродничко хранитељство. Ово се односи на ситуације када чланови шире породице преузимају бригу о дјетету умјесто биолошких родитеља. Ова врста хранитељства има своју посебну динамику и предности, као што је одржавање веза са породичним поријеклом и културом. Међутим, важно је да се и у таквим ситуацијама осигура добробит и заштита дјетета, како би имало стабилно и сигурно окружење за одрастање", кажу из Центра за социјални рад Требиње.
Додају да вријеме чекања на одобрење да се постане хранитељ може варирати отприлике два до три мјесеца и зависи од различитих фактора, укључујући поступак процјене, обуку и административне кораке које треба предузети.
"Процјену испуњености услова за стицање статуса хранитељске породице обавља надлежни центар за социјални рад према мјесту пребивалишта хранитеља. Процјена испуњености услова за стицање статуса хранитељске породице врши се увидом у приложену документацију, интервјуом са потенцијалним хранитељима у центру за социјални рад, интервјуом са члановима породице потенцијалних хранитеља у кућној посјети, као и свеобухватном тимском обрадом", наводе из требињског Центра.
Из Центра за социјални рад Дервента казали су за "Независне новине" да имају једну хранитељску породицу код које борави дјечак са подручја другог града.
"Укупно три хранитељске породице из других градова су примиле наших шесторо дјеце ради збрињавања. Наиме, петоро здраве дјеце је смјештено у двије породице, док је један дјечак због потреба специјалног школовања у специјалној хранитељској породици у Бањалуци. Он се по завршетку школовања враћа у Дервенту својим родитељима. Осталих петоро дјеце су због нарушених породичних прилика, недостатка родитељске бриге и занемаривања посредством нашег Центра смјештени у тада одговарајуће хранитељске породице", казали су из дервентског Центра и додали да апелују на све грађане Српске, који су првенствено хумани, да се јаве у своје надлежне центре за социјални рад како би се пријавили за потенцијално хранитељство.
"Према подацима прикупљеним из центара за социјални рад, у 2022. години у Српској је било укупно 278 дјеце без родитељског старања. У хранитељским породицама било је укупно 220 дјеце, а постојало је укупно 137 хранитељских породица за дјецу. У сродничким хранитељским породицама било је 90 дјеце", казали су за "Независне новине" из Министарства здравља и социјалне заштите РС.
Наводе да је у просјеку нешто више од 60 одсто дјеце без родитељског старања смјештено у хранитељске породице.
"Правилник о хранитељству прописује врсте и облик збрињавања у хранитељску породицу, те се у зависности од потреба и стања корисника примјењују стандардно, специјализовано и ургентно хранитељство. Избор хранитељске породице врши центар за социјални рад према пребивалишту корисника. Такође, овим правилником прописују се и услови и поступак добијања статуса хранитељске породице, као и обрачун накнада за рад хранитеља", казали су из ресорног министарства.
Накнаде
Из надлежног министарства наводе да се накнада за рад хранитеља обрачунава по кориснику и износи 25 одсто од просјечне нето плате у Републици остварене у претходној години.
Накнада за рад хранитеља који збрињава дијете са потешкоћама у развоју и дијете са друштвено неприхватљивим понашањем обрачунава се у износу од 35 одсто од просјечне нето плате у Републици остварене у претходној години.
(Независне)
Из Центра за социјални рад Бањалука кажу за "Независне новине" да по Закону о социјалној заштити дјеца у хранитељској породици бораве све до навршене 26. године живота или до завршетка редовног школовања.
"Тренутно је код нас смјештено 46 дјеце, док је 11 дјеце са потешкоћама у развоју смјештено у такозвано специјализовано хранитељство и имамо 37 хранитељских породица, уз 11 специјализованих породица. Имамо сталну потребу за повећањем хранитељских породица, јер постоје дјеца која су у подршци нашег Центра и која заслужују живот у бољој и сретнијој породици него што су њихове, због чега је потребан додатни ангажман цјелокупне заједнице, која би се додатно сензибилисала за потребе заштите дјеце и њихових елементарних права", казали су из бањалучког Центра за социјални рад.
Истичу да накнада за издржавање дјетета износи 445 КМ, плус 251 КМ као накнада за хранитељски рад, што укупно износи 696 марака.
"За хранитељство у Центру за социјални рад Бањалука могу се пријавити и хранитељи из других општина. Један од битних критеријума у одабиру хранитељске породице је да нико од чланова породице није кривично гоњен/кажњаван, да им није одузето или ограничено родитељско право, одузета или ограничена пословна способност, да нису лица која су душевно болесна или слабоумна, односно болују од друге болести која може довести у опасност здравље или живот дјеце повјерене на бригу и старање, те да пружају довољно гаранције да ће дјецу која им се повјере на старање подизати и васпитавати тако да буду корисни чланови друштвене заједнице", објаснили су из бањалучког Центра.
Из Центра за социјални рад Требиње казали су за "Независне новине" да тренутно имају четири регистроване хранитељске породице, од којих су три хранитељске и једна сродничка, у које је смјештено седморо дјеце, док је једна хранитељска породица у поступку усвајања.
"Управо је једна од већих заблуда поистовјећивање хранитељства и усвајања, што су два одвојена права у социјалној заштити. Хранитељство подразумијева привремено смјештање дјетета у породицу хранитеља на одређено вријеме, док биолошки родитељи задржавају родитељско право. Потпуно усвајање, с друге стране, обухвата трајно правно усвајање дјетета од стране усвојитеља, при чему се прекида правна веза са биолошким родитељима", казали су из требињског Центра и додали да број хранитељских породица које тренутно имају није довољан.
"Код нас је више заступљено сродничко хранитељство. Ово се односи на ситуације када чланови шире породице преузимају бригу о дјетету умјесто биолошких родитеља. Ова врста хранитељства има своју посебну динамику и предности, као што је одржавање веза са породичним поријеклом и културом. Међутим, важно је да се и у таквим ситуацијама осигура добробит и заштита дјетета, како би имало стабилно и сигурно окружење за одрастање", кажу из Центра за социјални рад Требиње.
Додају да вријеме чекања на одобрење да се постане хранитељ може варирати отприлике два до три мјесеца и зависи од различитих фактора, укључујући поступак процјене, обуку и административне кораке које треба предузети.
"Процјену испуњености услова за стицање статуса хранитељске породице обавља надлежни центар за социјални рад према мјесту пребивалишта хранитеља. Процјена испуњености услова за стицање статуса хранитељске породице врши се увидом у приложену документацију, интервјуом са потенцијалним хранитељима у центру за социјални рад, интервјуом са члановима породице потенцијалних хранитеља у кућној посјети, као и свеобухватном тимском обрадом", наводе из требињског Центра.
Из Центра за социјални рад Дервента казали су за "Независне новине" да имају једну хранитељску породицу код које борави дјечак са подручја другог града.
"Укупно три хранитељске породице из других градова су примиле наших шесторо дјеце ради збрињавања. Наиме, петоро здраве дјеце је смјештено у двије породице, док је један дјечак због потреба специјалног школовања у специјалној хранитељској породици у Бањалуци. Он се по завршетку школовања враћа у Дервенту својим родитељима. Осталих петоро дјеце су због нарушених породичних прилика, недостатка родитељске бриге и занемаривања посредством нашег Центра смјештени у тада одговарајуће хранитељске породице", казали су из дервентског Центра и додали да апелују на све грађане Српске, који су првенствено хумани, да се јаве у своје надлежне центре за социјални рад како би се пријавили за потенцијално хранитељство.
"Према подацима прикупљеним из центара за социјални рад, у 2022. години у Српској је било укупно 278 дјеце без родитељског старања. У хранитељским породицама било је укупно 220 дјеце, а постојало је укупно 137 хранитељских породица за дјецу. У сродничким хранитељским породицама било је 90 дјеце", казали су за "Независне новине" из Министарства здравља и социјалне заштите РС.
Наводе да је у просјеку нешто више од 60 одсто дјеце без родитељског старања смјештено у хранитељске породице.
"Правилник о хранитељству прописује врсте и облик збрињавања у хранитељску породицу, те се у зависности од потреба и стања корисника примјењују стандардно, специјализовано и ургентно хранитељство. Избор хранитељске породице врши центар за социјални рад према пребивалишту корисника. Такође, овим правилником прописују се и услови и поступак добијања статуса хранитељске породице, као и обрачун накнада за рад хранитеља", казали су из ресорног министарства.
Накнаде
Из надлежног министарства наводе да се накнада за рад хранитеља обрачунава по кориснику и износи 25 одсто од просјечне нето плате у Републици остварене у претходној години.
Накнада за рад хранитеља који збрињава дијете са потешкоћама у развоју и дијете са друштвено неприхватљивим понашањем обрачунава се у износу од 35 одсто од просјечне нето плате у Републици остварене у претходној години.
(Независне)
