Домаћег кромпира биће најкасније до Нове године
Овогодишњи приноси кромпира у Српској нису задовољавајући, те ће залиха бити најкасније до Нове године, а, како кажу пољопривредници, иако га они продају за око 90 фенинга, његова цијена у маркетима тренутно износи између двије и три КМ.
Да су приноси кромпира подбацили, за "Независне новине" потврђује Дарко Илић, предсједник Удружења повртара РС, Горњи Карајзовци, Градишка.
"Потребе тржишта су прилично велике, али се приносима не можемо похвалити. То је неких 15 до 25 тона, у зависности од сортимента и отпорности врсте на трулеж. По овој динамици продаје, рачунамо да бисмо га могли имати до Нове године. Реално, за даље немамо", рекао је Илић.
Појашњава да је један од разлога што неће бити довољних количина овог поврћа и то што више не могу запрашивати кромпир, клице, јер су та средства забрањена.
"Са овим количинама приморани смо да до новембра-децембра то продамо, јер знате како је кад та клица крене и кромпир изгуби своју структуру", каже Илић.
Како каже, у велепродаји цијена кромпира по килограму износи од 80 фенинга до једне КМ.
"То су неке реалне цијене, а у маркетима је од двије до 2,5 КМ. Прошле године смо у ово доба продавали за неких 70 фенинга. Чињеница је да у посљедње двије године бх. тржиште нема довољно домаћег кромпира, а претходно смо га увијек имали у довољним количинама за цијелу календарску годину", истиче Илић.
И Бранко Мастало, повртар из Косјерова, код Лакташа, истиче да кромпира сигурно неће бити довољно.
"Много је кромпира страдало на самом почетку садње, због киша и других проблема, тако да на неким њивама уопште неће бити приноса. Касније је он страдао од пламењаче, па ће и ту бити мањи принос, јер се неће моћи складиштити, па се мора одмах продати. Такође, и онај који је уништен током невремена биће мање отпоран, трулиће, те су процјене да ће бити сигурно 30 до 40 одсто мање приноса у односу на прошлу годину", рекао је Мастало за "Независне".
Како каже, сви чекају кишу да почну вадити кромпир.
"Тада ће и понуда бити већа, па претпостављам да ће бити нешто нижа цијена него што је сада. Колико сам видио, велепродајна цијена је прије десетак дана била око 1-1,1 КМ, али претпостављам да ће се то мијењати", рекао је Мастало.
Према Илићевим ријечима, кромпир се у нашу земљу увози још од јуна.
"Баш сам неки дан видио да имамо увозни кромпир из Сирије, црвени лук из Албаније и Италије итд.", додаје он.
Појашњава да је Семберија још одавно напустила производњу кромпира, али да се у задњих годину-двије помало враћају ка овој повртарској култури.
"Осим тога, имамо дио Сокоца, Рогатице, гдје су значајно повећане количине кромпира, а понешто и у Гламочу, мада је ту у задње двије године због суше уништена производња", додао је Илић.
(Независне)
Да су приноси кромпира подбацили, за "Независне новине" потврђује Дарко Илић, предсједник Удружења повртара РС, Горњи Карајзовци, Градишка.
"Потребе тржишта су прилично велике, али се приносима не можемо похвалити. То је неких 15 до 25 тона, у зависности од сортимента и отпорности врсте на трулеж. По овој динамици продаје, рачунамо да бисмо га могли имати до Нове године. Реално, за даље немамо", рекао је Илић.
Појашњава да је један од разлога што неће бити довољних количина овог поврћа и то што више не могу запрашивати кромпир, клице, јер су та средства забрањена.
"Са овим количинама приморани смо да до новембра-децембра то продамо, јер знате како је кад та клица крене и кромпир изгуби своју структуру", каже Илић.
Како каже, у велепродаји цијена кромпира по килограму износи од 80 фенинга до једне КМ.
"То су неке реалне цијене, а у маркетима је од двије до 2,5 КМ. Прошле године смо у ово доба продавали за неких 70 фенинга. Чињеница је да у посљедње двије године бх. тржиште нема довољно домаћег кромпира, а претходно смо га увијек имали у довољним количинама за цијелу календарску годину", истиче Илић.
И Бранко Мастало, повртар из Косјерова, код Лакташа, истиче да кромпира сигурно неће бити довољно.
"Много је кромпира страдало на самом почетку садње, због киша и других проблема, тако да на неким њивама уопште неће бити приноса. Касније је он страдао од пламењаче, па ће и ту бити мањи принос, јер се неће моћи складиштити, па се мора одмах продати. Такође, и онај који је уништен током невремена биће мање отпоран, трулиће, те су процјене да ће бити сигурно 30 до 40 одсто мање приноса у односу на прошлу годину", рекао је Мастало за "Независне".
Како каже, сви чекају кишу да почну вадити кромпир.
"Тада ће и понуда бити већа, па претпостављам да ће бити нешто нижа цијена него што је сада. Колико сам видио, велепродајна цијена је прије десетак дана била око 1-1,1 КМ, али претпостављам да ће се то мијењати", рекао је Мастало.
Према Илићевим ријечима, кромпир се у нашу земљу увози још од јуна.
"Баш сам неки дан видио да имамо увозни кромпир из Сирије, црвени лук из Албаније и Италије итд.", додаје он.
Појашњава да је Семберија још одавно напустила производњу кромпира, али да се у задњих годину-двије помало враћају ка овој повртарској култури.
"Осим тога, имамо дио Сокоца, Рогатице, гдје су значајно повећане количине кромпира, а понешто и у Гламочу, мада је ту у задње двије године због суше уништена производња", додао је Илић.
(Независне)
