Након 30 година откривено шта се налази у Титовом сефу: Ово је списак предмета
Државна комисија отворила је прије десет година такозвани „Титов сеф“ у Народној банци Србије, после скоро тридесет једне године од када су, по одлуци Председништва СФРЈ, ти предмети тамо депоновани. Данас је ексклузивно открио садржај ствари према списку који је предочен тадашњем руководству земље.
Такозвани депо 555 у Народној банци Србије познатији је као Титов сеф и садржи разне драгоцености.
Будући да је према одлуци Предсједништва СФРЈ остављена могућност да се део тих ствари претвори у златну резерву НБЈ или да се чак прода на аукцији, могућно је и сасвим вјероватно да тадашњи списак ствари не одговара стању које је нађено приликом уласка државне комисије.
Све што се тиче ових предмета десило се у периоду од краја марта до краја јуна 1982. године, када су сви предмети пренијети у Народну банку Југославије и похрањени у сефове. Будући да се очекивала оставинска расправа у којој наслиједници нису били јединствени, а за тадашње руководство посебно су непријатни били захтијеви Титове удовице Јованке Броз, сматрало се да ови предмети не могу да буду њен дио. Овдје је ријеч углавном о злату за које се не зна како се нашло у Титовој резиденцији и чему је требало да служи – као и једном броју драгоцијености и одликовања из заоставштине краљевске породице Карађорђевић.
Могућно је да је злато било узето из државних резерви како би стајало на располагању Титу и руководству земље у случају нужде или непредвиђених околности као што су агресија на државу или неке сличне околности.
Титово ордење, према одлуци Предсједништва СФРЈ, без обзира на његову вриједност, није похрањено у Народној банци Југославије. Имајући у виду да нека од тих одликовања имају велику материјалну вриједност, предложено је да породица добије копију, а да држава, зависно од природе одликовања, понуди материјалну надокнаду наслиједницима, док би се оригинални орден задржао у јавном власништву.
На сједници Предсједништва СФРЈ одржаној 30. марта 1982. генерални секретар тог органа, генерал Иван Долничар, упознао је чланове Предсједништва о питањима везаним за заоставштину Јосипа Броза. Тада је закључено да се злато депонује у трезор Народне банке. Заједно са тим одлучено је и да се „имовина за коју је утврђено да је припадала породици Карађорђевић преда на располагање Народној банци Југославије. Народној банци Југославије наложено је да „уз ангажовање стручњака треба да оцени који предмети из ове имовине имају посебну умјетничку или историјску вриједност ради предаје одговарајућим музејским институцијама у СФРЈ. Оно што је занимљиво – Предсједништво СФРЈ одлучило је да се неки предмети продају на аукцији. Тачније речено, наложили су да се утврди који предмети се могу уновчити на аукцији, а који се могу укључити у златне резерве Народне банке Југославије. Отуда је сасвим могућно да је велики број драгоцијености Јосипа Броза и породице Карађорђевић у међувремену нестао, било да је „аукцијски продат“, било да је прикључен државним резервама.
Према информацији која је 28. јуна 1982. достављена Председништву СФРЈ, извршени су закључци од 30. марта 1982. у вези са „неким питањима везаним за утврђивање заоставштине Јосипа Броза Тита и закључило како ће се поступити са стварима које су се налазиле у објектима Меморијалног центра Јосип Броз Тито“.
Народној банци Југославије предато је:
а) злато у полугама и у праху, у укупној тежини од 29,366 кг;
б) златници (велики и мали), укупно 2.663 комада;
ц) предмети од злата, бриљаната и дијаманата који су припадали породици Карађорђевић, укупно 149 комада;
д) предмети од злата и других племенитих метала који су после рата узети из трезора Народне банке Југославије, заплијењени или набављени из државних средстава, укупно 251 комад;
е) нумизматички новац веће вриједности, укупно 1.271 комад;
ф) одликовања која су припадала породици Карађорђевић, 13 комада;
г) посуђе од сребра, и сребра са позлатом, укупно 18 комплета;
х) остали предмети мање вриједности (дугмад за манжетне, кутије за цигарете, медаљони, привјесци, значке и др.), укупно 83 комада;
и) девизе у готову: 26.219 УСА $, 36.000 ДМ и 2.200 данских круна.
Сви предмети и новац предати су Народној банци Југославије записнички, са обавезом да изврши стручну процену вриједности предмета који имају историјску и археолошку вриједност и те предмете уступи одговарајућим музејским установама у Југославији, а остале предмете да претвори у златну резерву или прода на аукцији, сходно закључку Председништва СФРЈ.
2. Динарска средства у готову која су припадала Јосипу Брозу Титу, а нађена су у Меморијалном центру, у износу од 2,149.589,80 динара, стављена су на штедну књижицу, тако да заједно са средствима (од ауторских права и других уштеда) која су се већ налазила на књижици износе укупно 4,933.715,85 динара. Девизна средства на девизном рачуну износе 5.700,49 ДМ“
У информацији је изричито наведено да су одликовања, спомен-плакете (златне и остале), разне дипломе, захвалнице, признања и штафетне палице евидентиране, али да нису унете у Народну банку Србије.
Глас Српске
Такозвани депо 555 у Народној банци Србије познатији је као Титов сеф и садржи разне драгоцености.
Будући да је према одлуци Предсједништва СФРЈ остављена могућност да се део тих ствари претвори у златну резерву НБЈ или да се чак прода на аукцији, могућно је и сасвим вјероватно да тадашњи списак ствари не одговара стању које је нађено приликом уласка државне комисије.
Све што се тиче ових предмета десило се у периоду од краја марта до краја јуна 1982. године, када су сви предмети пренијети у Народну банку Југославије и похрањени у сефове. Будући да се очекивала оставинска расправа у којој наслиједници нису били јединствени, а за тадашње руководство посебно су непријатни били захтијеви Титове удовице Јованке Броз, сматрало се да ови предмети не могу да буду њен дио. Овдје је ријеч углавном о злату за које се не зна како се нашло у Титовој резиденцији и чему је требало да служи – као и једном броју драгоцијености и одликовања из заоставштине краљевске породице Карађорђевић.
Могућно је да је злато било узето из државних резерви како би стајало на располагању Титу и руководству земље у случају нужде или непредвиђених околности као што су агресија на државу или неке сличне околности.
Титово ордење, према одлуци Предсједништва СФРЈ, без обзира на његову вриједност, није похрањено у Народној банци Југославије. Имајући у виду да нека од тих одликовања имају велику материјалну вриједност, предложено је да породица добије копију, а да држава, зависно од природе одликовања, понуди материјалну надокнаду наслиједницима, док би се оригинални орден задржао у јавном власништву.
На сједници Предсједништва СФРЈ одржаној 30. марта 1982. генерални секретар тог органа, генерал Иван Долничар, упознао је чланове Предсједништва о питањима везаним за заоставштину Јосипа Броза. Тада је закључено да се злато депонује у трезор Народне банке. Заједно са тим одлучено је и да се „имовина за коју је утврђено да је припадала породици Карађорђевић преда на располагање Народној банци Југославије. Народној банци Југославије наложено је да „уз ангажовање стручњака треба да оцени који предмети из ове имовине имају посебну умјетничку или историјску вриједност ради предаје одговарајућим музејским институцијама у СФРЈ. Оно што је занимљиво – Предсједништво СФРЈ одлучило је да се неки предмети продају на аукцији. Тачније речено, наложили су да се утврди који предмети се могу уновчити на аукцији, а који се могу укључити у златне резерве Народне банке Југославије. Отуда је сасвим могућно да је велики број драгоцијености Јосипа Броза и породице Карађорђевић у међувремену нестао, било да је „аукцијски продат“, било да је прикључен државним резервама.
Према информацији која је 28. јуна 1982. достављена Председништву СФРЈ, извршени су закључци од 30. марта 1982. у вези са „неким питањима везаним за утврђивање заоставштине Јосипа Броза Тита и закључило како ће се поступити са стварима које су се налазиле у објектима Меморијалног центра Јосип Броз Тито“.
Народној банци Југославије предато је:
а) злато у полугама и у праху, у укупној тежини од 29,366 кг;
б) златници (велики и мали), укупно 2.663 комада;
ц) предмети од злата, бриљаната и дијаманата који су припадали породици Карађорђевић, укупно 149 комада;
д) предмети од злата и других племенитих метала који су после рата узети из трезора Народне банке Југославије, заплијењени или набављени из државних средстава, укупно 251 комад;
е) нумизматички новац веће вриједности, укупно 1.271 комад;
ф) одликовања која су припадала породици Карађорђевић, 13 комада;
г) посуђе од сребра, и сребра са позлатом, укупно 18 комплета;
х) остали предмети мање вриједности (дугмад за манжетне, кутије за цигарете, медаљони, привјесци, значке и др.), укупно 83 комада;
и) девизе у готову: 26.219 УСА $, 36.000 ДМ и 2.200 данских круна.
Сви предмети и новац предати су Народној банци Југославије записнички, са обавезом да изврши стручну процену вриједности предмета који имају историјску и археолошку вриједност и те предмете уступи одговарајућим музејским установама у Југославији, а остале предмете да претвори у златну резерву или прода на аукцији, сходно закључку Председништва СФРЈ.
2. Динарска средства у готову која су припадала Јосипу Брозу Титу, а нађена су у Меморијалном центру, у износу од 2,149.589,80 динара, стављена су на штедну књижицу, тако да заједно са средствима (од ауторских права и других уштеда) која су се већ налазила на књижици износе укупно 4,933.715,85 динара. Девизна средства на девизном рачуну износе 5.700,49 ДМ“
У информацији је изричито наведено да су одликовања, спомен-плакете (златне и остале), разне дипломе, захвалнице, признања и штафетне палице евидентиране, али да нису унете у Народну банку Србије.
Глас Српске
