Ријетки су људи због којих пожелите чинити добре ствари, а још рјеђи они због којих пожелите бити бољи човјек. Мирослав Мићо Вујановић из Бијељине је један од њих. Рођени Тузлак, а по карактеру природни равничар, свој живот је посветио заборављеној и подцијењеној вјештини - бескомпромисном чињењу добра. Убијеђен да о сваком човјеку говоре само његова дјела, а никако њихово име, боја коже, вјера или мјесто рођења, с готово религијском посвећеношћу, Мићо живи по једном идеалу – чинити добро је најмање што човјек може учинити. 

Овај запосленик бијељинског Комуналца ради на одржавању паркова, а редован је члан Цивилне заштите и Горске службе спашавања. Иако има скромна мјесечна примања и дотрајали аутомобил, има срце величине Семберије и пријатеља толико да у Семберију не би могли стати. За његова добра дјела било би потребно пар томова, али свако о њему говори исто. У своје слободно вријеме у посљедњих неколико година је очистио више од 130 дивљих депонија у Бијељини; у пандемији је од плате, за 200 КМ, купио 120 заштитних маски и донирао их Специјалној полицији у Тузли, а 2019. је за лијечење дјевојке из Лукавца, која је имала рак руке, са Бијељинцима прикупио 1.200 КМ. 

"Не знам шта ме мотивише. Нисам могао поднијети помисао да она не може помиловати рођено дијете. Нешто у мени ми не да да трпим неправду, нити да сједим скрштених руку ако знам да некоме могу помоћи. А помоћи увијек можемо, само требамо одлучити да то урадимо. Некад кошта када не можете трпити и прешутјети неправду, али никад ништа не кошта помоћи некоме. Па ја сад имам стотине људи уз себе, пријатеље за живота, и из Бијељине, и из Лукавца, Тузле, из Турске...", каже овај скромни Бијељинац. 

Мирослав је у фебруару 2023. године био дио тима Горске службе спашавања који је комбијем отишао у Турску да помогне спашавању страдалих у разорном потресу. У јавности је постао познат након што је 5.000 КМ, које је за судионике мисије спашавања у Турској осигурао предсједник РС-а Милорад Додик, уплатио становништву Турске. 

"Причали смо у кући о тим новцима, могли смо се мало поправити, замијенити ауто, али син ми је рекао 'Тата, ми имамо ауто, а они немају ништа' и ја сам у том тренутку схватио да сам богат човјек. Тај новац ионако није припадао мени. Ја сам добио плату за оно што сам урадио и мени осим тога ништа више није требало", казао је Мирослав. 

Боравак у Турској га је, каже, заувијек промијенио. Иако и данас понекад сања здробљена тијела испод рушевина, то искуство му је отворило очи и све је посвећенији својој мисији. Себе не доживљава као великог добротвора, филантропа и скромно говори о ономе што ради, али каже како жели видјети да добри људи изађу из сјене лоших, јер само они могу народ, нацију, регију или свијет повести путем који гарантује мир. 

"Има добрих људи, али лоши су гласнији, јер се боје да ће доћи вријеме када ће своја дјела морати упоредити са дјелима добрих људи", поручио је овај Бијељинац.

- Људи филантропског срца дио су наших заједница, а њихова добра дјела дио многих живота које су оплеменили. Често под велом скромности, несебично дарују своје вријеме, знања и новац заједници коју воле. Потврда су томе да филантропија живи у нашим градовима, а вриједности које живе ода друштву какво би и наше могло бити. Управо због тога, од велике је важности у времену опћег неповјерења и безнађа истакнути овакве појединце и захвалити им се што упркос свему и изнад свега воле људе и вјерују у боље сутра. Серијал прича о Људима филантропског срца, Фондација тузланске заједнице доноси с циљем подизања свијести о важности промоције културе даривања и јачања повјерења грађана у рад цивилног сектора. Активност се реализује уз подршку Владе Сједињених Америчких Држава, кроз УСАИД, у оквиру програма Снага локалног. -


fondacijatz.org