- Босну и Херцеговину сигурно неће заобићи "двоструки шок" који предвиђа Свјетска банка, а који се односи на цијене робе и несигурност хране, уколико ескалира ситуација у Украјини и Израелу, али БиХ може и мора да се ослони на властите ресурсе, којима, не само да може да прехрани своје становништво, већ да и од сваког сељака направи фармера.

Ово за "Независне новине" поручују стручњаци, који сматрају да држава и домаћинства могу да искористе сваки педаљ земље који је доступан за производњу хране, чиме би директно смањили зависност коју БиХ има од ино-тржишта.

Подсјећања ради, крајем 2022. године, готово десетина свјетске популације, односно више од 700 милиона људи, било је гладно, а управо су глад и сиромаштво више пута досад представљени као пошасти 21. вијека. Актуелни сукоби у неколико крајева свијета, који се свакако могу сматрати глобалним пријетњама, постали су толики проблем да водеће свјетске организације већ шаљу поруке о неизвјесности на тржишту робе и услуга.

Очекивали су да ће цијене нафте пасти у наредној години, а да ће цијене робе бити скроз стабилне у 2025. години. Међутим, ескалација израелско-палестинског сукоба плус рат у Украјини отворено би запријетили са двије стране, због чега стижу упозорења да би више цијене нафте готово сигурно значиле поскупљење хране.

Економиста Синиша Пепић сматра да је највећи проблем тржишта храном монополистички положај неколицине највећих свјетских инвестиционих фондова, а који су 2020. и 2021. значајно повећали своје удјеле у пољопривредној производњи и преради и који тако могу значајно утицати на глобалне токове.

"Све што нам се дешавало у протеклих годину дана указује на манипулацију тржиштем, а нови сукоб већег интензитета на Блиском истоку може само отворити већи простор за глобалне тржишне мешетаре", наводи Пепић.
На питање колико се све то може одразити на БиХ, он каже:

"БиХ, понављам ко зна који пут, може и мора да се ослони на властите ресурсе, а домаћинства да искористе сваки педаљ земље за производњу хране."

На констатацију да све више пољопривредника у БиХ поручује да им се не исплати производња, да им држава не помаже довољно, да је све мање оних који би се вратили на село и започели посао, Пепић поручује да се не може увијек и за све кривити држава.

"Навикнути на државни интервенционизам и субвенције, пољопривредници су изгубили сваки осјећај за стратешко промишљање на који начин унаприједити своју производњу и усмјерити се на вертикалну интеграцију са што вишим степеном прераде. Умјесто што се са њиве након откупа новац усмјеравао у домаћинство за непроизводне инвестиције и трошкове, пољопривредник је требало да инвестира у прераду. Неки никако да схвате да је вријеме пољопривредних комбината и сигурног откупа давно прошло. Са друге стране, свако домаћинство може произвести минимум хране за себе, а ко тога буде свјестан, лакше ће пребродити недаће које нам сигурно слиједе у наредним годинама", нагласио је овај економиста.

Адмир Арнаутовић, предсједник Удружења "Клуб потрошача средње Босне" из Травника, каже да је становништво у БиХ прије 20, 30 или 50 година својом пољопривредном производњом могло да задовољи тржиште, али да је данас ситуација обрнута, јер хиљаде и хиљаде хектара "леже" необрађене.

"Држава, односно надлежна министарства не улажу довољно за потицање пољопривредне производње, а са друге стране, људи више не обрађују земљиште. Можда би једино рјешење могло да буде да се пооштре, односно уведу нови порези на необрађено пољопривредно земљиште на подручје цијеле БиХ и да се то више контролише. На тај начин би се људима исплатило да користе пољопривредно земљиште и да бар производе храну за властите потребе, а са друге стране, раст цијена хране на међународном тржишту не би толико утицао на цијене хране у БиХ", истиче Арнаутовић.

Али, и ту постоји нови проблем, јер су села у БиХ све празнија, а људи се ријетко одлучују да се тамо врате. Зашто?
"У људима је укоријењено задњих 20 година да се побјегне са села у град, а онда ако тамо не иде, да се иде вани. Држава мора имати стратегију како да село учини атрактивнијим, да им покаже да људи који живе на селу више неће бити 'сељаци' него фармери, да од рада на селу могу путовати, имати луксуз, живјети добро, али тога, нажалост, нема", закључио је Арнаутовић.

(Независне)