Дипломирани економиста Петар Банковић, истакнути активиста Удружења Дрина, јуче је у Лозници, Љубовији и Крупњу, разговарао са људима тог дијела Србије о завјештању органа, „нечем што је најхуманије код
човјека“.

-То је, како стручњаци јажу, чин којим се, умјесто да органи труну у земљи, продужавају нечији животи,често и јако младих људи, и што је достојно сваке пажње и подршке, па се „Наша Дрина“ придружује свима који воде ту кампању.

-Ова акција треба да пређе, у пуном капацитету и на лијеву обалу Дрине, као велики, важан национални пројекат.

Банковић каже да о тој проблематици говори, званично као лаик, али са добрим искуством са бубрежним и другим болесницима у породици и фамилији“.

Он истиче да само треба видјети муке тих људи, док болују, и радост оних којима се посрећи да добију донирани орган, када им почиње нови живот у дословном смислу те ријечи.

-Најважније је да се сви заложимо да се број донора значајно повећа -рекао је Банковић, истичући да ће лозничка подружница „Наше Дрине“, врло брзо, да оганизује више предавања на којима ће еминентни стручњаци да говоре нашим људима о предности завјештавања органа или када их дају живи људи болеснима.

-И Српска православна црква подржава ову акцију и познато је бивши епископ шабачки Лаврентије завјештао органе прије скоро двије деценије и то у Лозници, гдје донорство има добру традицију.

Наши најеминентнији стручњаци, попут академика професора др Зорана Ковавечића, једног од утемиљавача трансплатације органа на ВМА наглашавају да је предност трансплатације што, после ње, за разлику од дијализе, добијамо човјека који више није инвалид.То је, с друге стране, за државни буџет много јефтиније и економичније, а пацијент постаје релативно здрав, са уобичајеним физиолошким процесима, што није случај са дијализом.

У Србији дародавци органа могу да буду само сродници до трећег кољена, супруга и супруг, „па су много веће шансе да се развије овај пројекат кроз повећање завјештања органа“.