Чему заправо служи америчка црна листа и санкције појединим особама :: Semberija INFO ::

 

Чему заправо служи америчка црна листа и санкције појединим особама


   Извор: БХРТ/Татјана Роквић (С. Т.)

Списак особа из Босне и Херцеговине којима је забрањен улазак у САД, као и члановима њихове уже породице, због постојања вјеродостојних информација да су били умијешани у значајну корупцију или грубо кршење људских права – проширен је са још пар имена. Ријеч је о Диани Кајмаковић, државној тужитељици и Осману Мехмедагићу, некадашњем директору Обавјештајно-сигурносне агенције. 

Списак домаћих функционера на црној листи САД-а све је дужи. Најновији чланови ове листе су бивши директор ОСА-е Осман Мехмедагић и његова супруга Амела и стара-нова чланица, државна тужитељица Диана Кајмаковић. Подсјетимо, раније је САД увео санкције Кајмаковић уз објашњење да је сматрају одговорном за корупцију или саучесништво у корупцији, те поткопавање демократских процеса или институција на Западном Балкану. Сада је њена одговорност проширена, како у Стејт Департменту појашњавају, због подршке трговцима наркотицима и другим криминалцима у замјену за личну корист. Мехмедагић је санкционисан, због, како је наведено, сарадње са криминалним мрежама и злоупотребе јавног положаја да би се обогатио. У вези са тим, поставља се питање шта ове санкције значе, јер сви "црнолисташи" неометано обављају своје функције. Из Тужилаштва БиХ подсјећају да постоје предмети који се односе на лица са америчке црне листе.

„У Тужитељству БиХ у раду су предмети који се односе на особе које су стављене на Црну листу Владе САД. Предмети су у различитим фазама у односу на поједине особе, а Тужитељство БиХ и партнерске полицијске и сигурносне агенције утврђују постојање елемената казнених дјела из надлежности Тужитељства БиХ у односу на наведене особе. У том процесу, изузетно је значајна помоћ домаћих и међународних партнерских институција. Више информација, у интересу рада на предметима, не можемо давати”, казао је гласноговорник Тужитељства БиХ Борис Грубешић.

Политички аналитичари истичу да сви који су се нашли на црној листи, бар у нашој земљи, не сносе никакве санкције, те да би требало питати даваоце санкција шта је њихов практични смисао?!

"Изгледа да они тиме само добијају на својој политикантској тежини. Добијају на популарности, њихов популизам још више расте, има угледа код обмануте гомиле којом они управљају и манипулирају задњих десетљећа", става је политички аналитичар Есад Бајтал.

"Није лакше ништа него ући са некаквом црном листом или Скај апликацијом. Док се ти докази и такви који се прикупљају на тај начин не уврсте у кривично законодавство БиХ они су безвриједни, не значе савршено ништа. Значе само јефтини политички маркетинг који ће неки медији прихватити или неће, односно они који ће прихватити, они који настоје, не таблоиди, него они који једноставно блате људе, политичке противнике или оне који су у политици за које су добили задатак да тако нешто ураде. Тако да сви они који се налазе на тим црним листама, а видимо да се њихова имена објављују, немају никакве санкције", мишљења је социолог Срђан Вукадиновић. 

Осим што је списак дужи, за неке и шири, разнолик је и по свом саставу. Тако да су до сада на црну листу САД-а уврштени предсједници, министри, тужиоци, премијери. У већини случајева, оно што их одвоји од функције је истек мандата, ријетко смјена, али никако црна листа.