Пријети ли БиХ већа несташица лијекова?
Извор: БХРТ/Владимир Шушак
Повремене несташице појединих лијекова у Босни и Херцеговини нису алармантне и периодично се дешавају и у другим земљама као и код нас, увјеравају у Агенцији за лијекове Босне и Херцеговине. На могућност несташица већих размјера упозоравају велепрометници лијековима, који сматрају да из тог разлога треба предузети превентивне системске мјере.
Привремене несташице лијекова, Агенција надлежна за ово тржиште до сада је, кажу, успјешно рјешавала. У прошлој години око 170 таквих интервенција. Након што произвођачи о томе обавијесте Агенцију, траже се генеричке паралеле или у случају трајног повлачења неког лијека, средства за третман истих болести. Примјер недостатка средства за распршивање са одређеном активном супстанцом.
"На нашем тржишту су присутна два произвођача. Нити један од ових произвођача није био на тржишту, онда је један произвођач увезао лијек и поднио захтјев Агенцији за контролу серије. Ова агенција је реаговала на начин да тај захтјев узмемо у приоритет како би лијек што прије пацијентима био доступан", наводи Тијана Спасојевић Дошен из Агенције за лијекове БиХ.
Повећање трошкова производње због инфлације и недостатак репроматеријала и сировина узрокује несташицу лијекова већу од уобичајене, упозоравају велепрометници.
"Основни и главни узрок је глобално нарушен ланац снабдијевања што је узроковано пандемијом и актуелним ратовима на европском континенту, а опет је то све посљедица зависности производње лијекова од глобалних мјеста производње активних супстанци које су на истоку", каже Фарук Хаџић из Удружења велепрометника лијековима и медицинским средствима БиХ.
Велепрометници, незадовољни маржама, упозоравају да би могао бити нарушен континуитет у снабдијевању у случају да не дође до измјена Правилника о цијенама. Но, с друге стране у Агенцији за лијекове кажу да такве тврдње не постоје. Дјелује да грађани још не осјете значајнији поремећај на тржишту.
Да ли заиста можемо очекивати веће несташице лијекова у будућности, надлежни али и неки од актера у овој области кажу нико не може знати, јер је ријеч о грубим процјенама и нагађањима. Оно у чему су сви сагласни јесте да у овом тренутку више проблема са несташицама имају многе земље ЕУ, него што је то случај у Босни и Херцеговини.
О наводном неравномјерном пласману лијекова због различитих малопродајних маржи у два ентитета мало ко је спреман да прича. У Агенцији за лијекове кажу да одређују велепродајне цијене, а малопродајне марже прописују ентитетска министарства здравља. Један од дистрибутера са којим смо ступили у контакт увјерава да равномјерно наступа на тржишту, али не искључује могућност да постоји и другачија пракса.
Повремене несташице појединих лијекова у Босни и Херцеговини нису алармантне и периодично се дешавају и у другим земљама као и код нас, увјеравају у Агенцији за лијекове Босне и Херцеговине. На могућност несташица већих размјера упозоравају велепрометници лијековима, који сматрају да из тог разлога треба предузети превентивне системске мјере.
Привремене несташице лијекова, Агенција надлежна за ово тржиште до сада је, кажу, успјешно рјешавала. У прошлој години око 170 таквих интервенција. Након што произвођачи о томе обавијесте Агенцију, траже се генеричке паралеле или у случају трајног повлачења неког лијека, средства за третман истих болести. Примјер недостатка средства за распршивање са одређеном активном супстанцом.
"На нашем тржишту су присутна два произвођача. Нити један од ових произвођача није био на тржишту, онда је један произвођач увезао лијек и поднио захтјев Агенцији за контролу серије. Ова агенција је реаговала на начин да тај захтјев узмемо у приоритет како би лијек што прије пацијентима био доступан", наводи Тијана Спасојевић Дошен из Агенције за лијекове БиХ.
Повећање трошкова производње због инфлације и недостатак репроматеријала и сировина узрокује несташицу лијекова већу од уобичајене, упозоравају велепрометници.
"Основни и главни узрок је глобално нарушен ланац снабдијевања што је узроковано пандемијом и актуелним ратовима на европском континенту, а опет је то све посљедица зависности производње лијекова од глобалних мјеста производње активних супстанци које су на истоку", каже Фарук Хаџић из Удружења велепрометника лијековима и медицинским средствима БиХ.
Велепрометници, незадовољни маржама, упозоравају да би могао бити нарушен континуитет у снабдијевању у случају да не дође до измјена Правилника о цијенама. Но, с друге стране у Агенцији за лијекове кажу да такве тврдње не постоје. Дјелује да грађани још не осјете значајнији поремећај на тржишту.
Да ли заиста можемо очекивати веће несташице лијекова у будућности, надлежни али и неки од актера у овој области кажу нико не може знати, јер је ријеч о грубим процјенама и нагађањима. Оно у чему су сви сагласни јесте да у овом тренутку више проблема са несташицама имају многе земље ЕУ, него што је то случај у Босни и Херцеговини.
О наводном неравномјерном пласману лијекова због различитих малопродајних маржи у два ентитета мало ко је спреман да прича. У Агенцији за лијекове кажу да одређују велепродајне цијене, а малопродајне марже прописују ентитетска министарства здравља. Један од дистрибутера са којим смо ступили у контакт увјерава да равномјерно наступа на тржишту, али не искључује могућност да постоји и другачија пракса.
