Пад је највећи за Сједињене Америчке Државе од 1947. године, откад се воде подаци.

Америчка привреда пала је вртоглавих 33 одсто на годишњем нивоу у кварталу април - јуни, што је далеко најгори квартални пад икад забиљежен, када је због пандемије корона вируса затворено пословање, десеци милиона људи остали без посла, а незапосленост скочила на 14,7 одсто, јуче је саопштила Влада.

Министарство трговине у својој првој процјени пада БДП-а у другом кварталу показује да је пад највећи откад се воде подаци 1947. године. Претходни најгори квартални пад привреде био је 10 одсто 1947. године за вријеме администрације Двајта Ајзенхауера.

Пад прошлог тромјесечја услиједио је након пада БДП-а од пет одсто у кварталу јануар - март када је привреда званично ушла у рецесију, прекидајући 11-годишњу економску експанзију, најдужу забиљежену у САД-у.

Пад привредне активности прошлог мјесеца подстакнут је јаким смањењем појединачне потрошње која представља око 70 одсто економске активности.

Потрошња је пала 34 одсто на годишњем нивоу када су путовања такорећи потпуно стала, а због мјера рестрикције због корона вируса многи ресторани, барови, мјеста за забаву и друга мјеста за малопродају била су затворена.
 
НЕСТАЛИ ДЕСЕЦИ МИЛИОНА РАДНИХ МЈЕСТА

Пословне инвестиције и некретнине такође су претрпјеле велики пад у прошлом кварталу.

Државна потрошња, умањена због пада прихода од пореза, такође се смањила.

Тржиште рада, најважнији стуб привреде, тешко је нарушено.

Десеци милиона радних мјеста нестали су у рецесији, а више од милион отпуштених људи аплицирало је за накнаде за незапосленост 18 седмица заредом.

До сада се око једна трећина изгубљених радних мјеста вратила, али поново избијање вируса ће, вјероватно, успорити даљи опоравак тржишта рада.

(Агенције)