Партизани прије 79 година ушли у усташку “фабрику смрти”: Јасеновац губилиште веће и од Аушвица
Извор: Глас Српске
ЈАСЕНОВАЦ - Дијелови 45. дивизије Југословенске народно-ослободилачке војске ослободили су 30. априла 1945. године концентрациони логор Јасеновац, у којем су хрватске усташе ликвидирале, према наводима југословенске послијератне комисије, око 700.000 махом Срба те Јевреја, Рома и противника режима.
При повлачењу усташе су направиле још један звјерски масакр. Логораши су 22. априла 1945. године извели очајнички јуриш на стражаре да се докопају слободе, али је у томе успјело само 169 од њих 1.073.
Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој фашистичкој Независној држави Хрватској, на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата.
Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба усташа Вјекослав Макс Лубурић, који био и први командант логора. Мучилиште су уништиле усташе априла 1945. године, да би сакриле своје злочине.
“ Радни логор Јасеновац” , како га назива усташка администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, животне доби, социјалних, образовних и других профила, као и за све дуге који су били противници режима. Систем логора био је злогласан по варварским методама и великом броју жртава.
Професор Гидеон Грајф, историчар специјализован за холокауст, аутор изузетно значајне монографије “Јасеновац - Аушвиц Балкана - Усташка империја окрутности”, наводи да је “Јасеновац био далеко бруталнији од Аушвица”. У процесу “прочишћења хрватске нације” српска дјеца су убијана, заједно са одраслима.
Током четири године, између априла 1941. и маја 1945, 73.316 малишана убијено је у усташкој НДХ. Током Другог свјетског рата једино мјесто у цијелој Европи у којем су постојали специјални логори за дјецу била је Хрватска. Само од децембра 1941. до априла 1942. усташе су убиле 19.544 дјечака и дјевојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније. Убијани су, према свједочењима, на најстрашније начине, и умирали су више него одрасли, од болести, изгладњелости, жеђи и смрзавања. Многа дјеца поклана су у Јасеновцу средином септембра 1942. Дјеца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана. Слична судбина задесила је 300 дјеце која су погубљена у Градини у октобру 1942.
Огроман број дјеце, око 12.000, спасен је од усташког погрома, а за ту акцију најзаслужнија је Диана Будисављевић и десетине племенитих људи који су јој помогли. Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен. Логорска архива је два пута уништавана - почетком 1943. и априла 1945. године. Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу да је број жртава између 500.000 и 700.000.
Након Другог свјетског рата, с намјером да изједначе жртве и заслуге за ослобођење земље, комунистичке власти су чиниле све да се овај логор помиње што мање. О највећем стратишту у НДХ-а нису снимани филмови нити рађени серијали, а лидер комуниста Јосип Броз Тито никада није отишао у Јасеновац.
За резолуцију 12.000 потписа
За усвајање резолуције о геноциду над српским народом у фашистичкој Независној држави Хрватској до сада је прикупљено око 12.000 потписа, рекао је предсједник Покрета Срба Крајишника Миле Боснић. Навео је да је циљ да петицију потпише 100.000 људи, а потом ће бити достављена Скупштини Србије са текстом приједлога резолуције.
- Предлажемо да се геноцид назове затирање и покољ, што значи тотално уништење-затирање и клање, као најчешћи начин убијања. Предложићемо и да Дан сјећања буде 28. април, када су у Гудовцу код Бјеловара пале прве жртве 200 Срба. До сада била тишина због мира. Циљ резолуције је да након 80 година истина коначно изађе на видјело и да је свијет чује, да су Срби жртве геноцида, а не геноцидан народ - рекао је Боснић.
Подаци Нијемаца
Њемачки генерали из Другог свјетског рата давали су веома различите податке о броју убијених Срба у НДХ, али заједничко им је то да сви помињу стотине хиљада страдалих.
Александер Лер је још 1943. године говорио о 400.000 убијених Срба, Лотар Рендули, њемачки генерал-пуковник, наводи да је убијено око “500.000 православаца”, генерал Херман Нојбахер помиње “више од 750.000 убијених”, Ернст Фик - 600.000 ...
ЈАСЕНОВАЦ - Дијелови 45. дивизије Југословенске народно-ослободилачке војске ослободили су 30. априла 1945. године концентрациони логор Јасеновац, у којем су хрватске усташе ликвидирале, према наводима југословенске послијератне комисије, око 700.000 махом Срба те Јевреја, Рома и противника режима.
При повлачењу усташе су направиле још један звјерски масакр. Логораши су 22. априла 1945. године извели очајнички јуриш на стражаре да се докопају слободе, али је у томе успјело само 169 од њих 1.073.
Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој фашистичкој Независној држави Хрватској, на простору окупиране Југославије за вријеме Другог свјетског рата.
Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба усташа Вјекослав Макс Лубурић, који био и први командант логора. Мучилиште су уништиле усташе априла 1945. године, да би сакриле своје злочине.
“ Радни логор Јасеновац” , како га назива усташка администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, животне доби, социјалних, образовних и других профила, као и за све дуге који су били противници режима. Систем логора био је злогласан по варварским методама и великом броју жртава.
Професор Гидеон Грајф, историчар специјализован за холокауст, аутор изузетно значајне монографије “Јасеновац - Аушвиц Балкана - Усташка империја окрутности”, наводи да је “Јасеновац био далеко бруталнији од Аушвица”. У процесу “прочишћења хрватске нације” српска дјеца су убијана, заједно са одраслима.
Током четири године, између априла 1941. и маја 1945, 73.316 малишана убијено је у усташкој НДХ. Током Другог свјетског рата једино мјесто у цијелој Европи у којем су постојали специјални логори за дјецу била је Хрватска. Само од децембра 1941. до априла 1942. усташе су убиле 19.544 дјечака и дјевојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније. Убијани су, према свједочењима, на најстрашније начине, и умирали су више него одрасли, од болести, изгладњелости, жеђи и смрзавања. Многа дјеца поклана су у Јасеновцу средином септембра 1942. Дјеца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана. Слична судбина задесила је 300 дјеце која су погубљена у Градини у октобру 1942.
Огроман број дјеце, око 12.000, спасен је од усташког погрома, а за ту акцију најзаслужнија је Диана Будисављевић и десетине племенитих људи који су јој помогли. Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен. Логорска архива је два пута уништавана - почетком 1943. и априла 1945. године. Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу да је број жртава између 500.000 и 700.000.
Након Другог свјетског рата, с намјером да изједначе жртве и заслуге за ослобођење земље, комунистичке власти су чиниле све да се овај логор помиње што мање. О највећем стратишту у НДХ-а нису снимани филмови нити рађени серијали, а лидер комуниста Јосип Броз Тито никада није отишао у Јасеновац.
За резолуцију 12.000 потписа
За усвајање резолуције о геноциду над српским народом у фашистичкој Независној држави Хрватској до сада је прикупљено око 12.000 потписа, рекао је предсједник Покрета Срба Крајишника Миле Боснић. Навео је да је циљ да петицију потпише 100.000 људи, а потом ће бити достављена Скупштини Србије са текстом приједлога резолуције.
- Предлажемо да се геноцид назове затирање и покољ, што значи тотално уништење-затирање и клање, као најчешћи начин убијања. Предложићемо и да Дан сјећања буде 28. април, када су у Гудовцу код Бјеловара пале прве жртве 200 Срба. До сада била тишина због мира. Циљ резолуције је да након 80 година истина коначно изађе на видјело и да је свијет чује, да су Срби жртве геноцида, а не геноцидан народ - рекао је Боснић.
Подаци Нијемаца
Њемачки генерали из Другог свјетског рата давали су веома различите податке о броју убијених Срба у НДХ, али заједничко им је то да сви помињу стотине хиљада страдалих.
Александер Лер је још 1943. године говорио о 400.000 убијених Срба, Лотар Рендули, њемачки генерал-пуковник, наводи да је убијено око “500.000 православаца”, генерал Херман Нојбахер помиње “више од 750.000 убијених”, Ернст Фик - 600.000 ...
